1Ko je poput mudrog čoveka? Ko poznaje značenje stvari? Mudrost čoveku obasjava lice i tvrdoću mu lica omekšava.
2Kažem ti: carevu zapovest izvrši zbog zaveta pred Bogom.
3Ne žuri da od njega odeš i ne pristaj na zlu stvar, jer on čini šta god poželi.
4Naime, njegova reč je vrhovna i ko će da mu kaže: „Šta to radiš?“
5Ko god sluša njegovu zapovest neće doživeti zlo, a mudro srce zna i pravo vreme i način.
6Jer za sve postoji pravo vreme i način, makar nevolja velika pritiska čoveka.
7Tek, on ne zna šta će da se zbude, i ko da mu kaže kad će se šta desiti?
8Nema čoveka koji vlada vetrom, koji vetar zauzdava. Niko ne vlada danom smrti, od boja nema poštede, a nepravda ne spasava onog nad kim vlada.
9Sve to sam video i srcem razmišljao o svemu što se radi pod kapom nebeskom. Nekada čovek vlada čovekom na njegovu štetu.
10A video sam i zlobnike, već sahranjene, kako dolaze i odlaze sa svetog mesta. Zaboravili su ih u gradu gde su tako radili. A i to je prolazno.
11Zato što ih kazna za zlo ne stiže odmah, ljudi su srcem rešeni da čine zlo.
12Makar da grešnik i stotinu puta učini zlo, pa opet dugo živi, ja znam da će bogobojaznima biti dobro jer se boje Boga.
13A zlobniku neće biti dobro, neće mu se produžiti dani što su poput senke, jer se Boga ne boji.
14I ovo je prolaznost koja se dešava na zemlji: ima pravednika kojima se dešava po delima nepravednika, a ima nepravednika kojima se dešava po delima pravednika. Ali, kažem, i to je prolazno.
15Tako sam hvalio uživanje, jer za čoveka nema boljeg pod kapom nebeskom nego da jede i pije, da srećan bude; to da ga prati u trudu njegovom kroz dane života njegovog, koji mu je Bog dao pod kapom nebeskom.
16Zato sam se srcem predao da upoznam mudrost, da vidim dostignuća što su na zemlji ostvarena — iako zbog njih nekome ni noću ni danju san na oči ne dolazi —
17razmislio sam o svim Božijim delima: čovek ne može da dokuči urađeno pod kapom nebeskom. On traga s trudom ali ne nalazi. Makar mudar tvrdio da je zna, ipak nije kadar da to dokuči.