Bible

1 Postoji za ljude još jedno veliko zlo koje sam video pod kapom nebeskom: 2 Nekome Bog da imetak, bogatstvo, čast, pa mu duši ništa ne manjka što poželi. Ali mu Bog ne daje da uživa, da jede od toga, već tuđinac jede. To je prolazno i teška je bolest. 3 Da neko ima stotinu sinova, da živi mnoge godine, da je mnogo dana njegovih godina  —  čak i groba ne imao, a duša mu se nije nasitila blagostanja  —  onda tvrdim da je i mrtvorođenče bolje od njega. 4 Jer, ono je uzalud rođeno, u tamu je otišlo i tama mu ime pokriva. 5 Nije videlo sunca i ne zna za njega, a počiva bolje nego onaj drugi; 6 koji, sve da živi i dvaput po hiljadu godina, ne uživa u svome imetku. Najzad, ne idu li svi na isto mesto? 7 Sav je čovekov trud za njegova usta, ali mu opet duša nije sita. 8 Po čemu je mudrom bolje od bezumnog, i šta ima siromašak koji ume da se vlada pred ljudima? 9 Bolje je ono što oči gledaju nego ono za čim duša žudi, jer je i to prolazno i jurenje vetra. 10 Ono što se zbilo određeno je i bilo, i zna se šta je čovek: ne može da se spori sa jačim od sebe. 11 Tamo gde je mnogo reči besmisao biva veći, i kakva je od toga čovekova korist? 12 Jer ko zna šta je dobro za čoveka u malo dana njegovog prolaznog života koji mu iščeznu kao sena? Ko će da kaže čoveku šta će se zbiti nakon njega pod kapom nebeskom?