Zechariah 11
1 О, Ливане, врата своја отвори да прождере огањ твоје кедре!
2 Јадикуј, чемпресу, јер је пао кедар. Та су моћна стабла уништена. Јадикујте, храстови Васана, јер је оборена густа шума.
3 Ево јаука пастирског ридања јер је ојађен њихов сјај. Ево јеке рикања лавића јер су опустошени јордански честари.
4 Овако каже Господ, мој Бог: „Напасај стадо које је за клање.
5 Купци њихови их кољу и не мисле да су криви. А они који их продају говоре: ’Благословен Господ! Обогатио сам се.’ Њихови пастири су немилосрдни према њима.
6 Зато ни ја више нећу да се смилујем на становнике земље — говори Господ. Ево, предајем свакога у руке његовог ближњег и у руке његовог цара. Они ће сатрти земљу, а ја нећу да их избавим из њихових руку.“
7 И ја сам напасао стадо за клање, баш оне најнезнатније у стаду. Узео сам два штапа. Један сам назвао „Благост“, а други сам назвао „Слога“, па сам напасао стадо.
8 Онда сам за месец дана збрисао три пастира јер су ми се смучили, а и ја сам њима огадио.
9 Онда сам рекао: „Нећу више да вас напасам! Нека скапа овца која је за смрт и нека пропадне која је за пропаст. А оне који преживе нека глођу једна другу.“
10 Елем, узео сам „Благост“, свој штап, и преломио га. Тако сам раскинуо свој савез који сам склопио са свим народима.
11 Тог дана је био сломљен, па су и најнезнатнији у стаду, они што су у мене гледали, знали да је ова реч била од Господа.
12 Рекао сам им: „Ако је право у вашим очима ви ми дајте моју надницу. А ако није, не дајте ми.“ Онда су ми одмерили надницу од тридесет сребрњака.
13 Господ ми је рекао: „Баци ковачу ту силну вредност којом су ме проценили!“ И ја сам узео од њих тридесет сребрњака и бацио их грнчару Дома Господњег.
14 Затим сам преломио „Слогу“, свој други штап, и тако прекинуо братство између Јуде и Израиља.
15 Господ ми је казао: „Поново узми опрему безумног пастира.
16 Јер, ево, подижем у земљи пастира који неће марити за оне што скапавају, неће тражити залутале, неће лечити рањене, неће водити врлудаве. Он ће јести месо угојених оваца и кидаће им папке.
17 Јао безумном пастиру који напушта стадо! Мач му је над руком и над десним оком. Рука му се сасвим осушила, десно му се око сасвим замутило!“