1За хоровођу, по напеву „Смрт сина“. Псалам Давидов. Славићу Господа свим срцем својим, причаћу о свим твојим чудесима.
2Веселићу се, теби ћу клицати, твоме ћу имену певати, Свевишњи.
3Кад се моји непријатељи повуку у бегу, нека се саплету и пропадну пред тобом.
4Јер ти си одбранио моје право и суд, сео си на престо да судиш по правди.
5Укорио си народе, уништио опаке, затро си им име у веке векова.
6Докрајчен је душманин, у рушевинама је довека, градове си му истребио, спомен на њих избрисао.
7Али Господ столује до века, престо је свој поставио да суди,
8и свету ће судити по правди, једнако ће судити народима.
9Господ је заклон угњетеном, заклон у време невоље.
10Нека се уздају у тебе они који твоје име знају, јер ти, Господе, не остављаш оне што те траже.
11Певајте Господу, који столује на Сиону! Причајте народима о делима његовим!
12Јер онај што се свети за проливену крв, он памти, не заборавља вапај понизних.
13Смилуј ми се, о, Господе, види како ме киње мрзитељи моји — ти што ме извлачиш из врата смрти —
14да бих навештао сва славна дела твоја на дверима ћерке сионске, и тамо се радовао твојему спасењу.
15Народи јаму ископаше, ал’ у њу сами упадоше, нога им се ухвати у мрежу коју сакрише.
16Господ је себе учинио знаним, он поступа по праву, а опаки се хвата у замку своје руке. Мисли. Села
17Нека се опаки врате у Свет мртвих, сви народи који Бога заборављају,
18јер убоги неће увек бити заборављен, нити пропасти нада понизних.
19Устани, Господе, нека човек не надвлада, нека се суди народима пред тобом.
20Утерај им страх у кости, Господе, нека знају пуци да су само људи. Села