1Хоровођи. За потомке Корејеве. Песма за високе гласове. Бог нам је уточиште и сила, трајни помоћник у невољи.
2Не бојмо се, зато, кад се земља љуља, кад се горе руше у дубине мора.
3Ма, нек буче и пене се његове воде, нек се горе тресу од његове силе. Села
4Тече река и њене притоке, граду Божијем радост доносе, светом месту где Свевишњи живи.
5Бог је усред њега, помаћи се неће, Бог ће му помоћи у са̂м освит јутра.
6Буне се народи, пропадају царства, кад глас повиси земља се раствара.
7С нама је Господ над војскама, Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
8Дођите, размотрите дела Господња, који пустош по земљи оставља.
9Он прекида ратове до на крај земље, лук крши, копље прелама, бојна кола огњу изручује.
10Утихните и знајте да сам ја Бог, узвишен међу народима, узвишен на земљи.
11С нама је Господ над војскама, Бог Јаковљев наша је тврђава. Села