1За хоровођу, по напеву „Љиљани“, синова Корејевих. Поука. Песма љубави. Из срца ми теку речи умилне, цару управљам своје стихове; језик је мој писаљка хитрога писара.
2Ти си лепши од свих потомака људи, с твојих уста милост се прелива, јер Бог те је благословио довека.
3Уз бок припаши мач свој, јуначе, у сјају и величанству своме.
4Изјаши победнички у величанству своме, за истину, кроткост и праведност; нек десница твоја страшна дела покаже.
5Нек стреле твоје зашиљене пробију срце царевих душмана, и народи нек падају под ноге твоје.
6Твој је престо, Боже, у веке векова! Жезло је правде жезло твога царства.
7Волиш правду, а мрзиш неправду. Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости, више него твоје другове;
8Сва ти одећа мирише на смирну, алоју и касију, из дворова од слоноваче харфом те веселе.
9Ћерке царске твоје су дворкиње, с десна ти царица стоји у офирском злату.
10Послушај, ћерко, погледај, добро слушај, заборави народ свој и дом оца свог.
11Кад цар пожели лепоту твоју, поклони му се, јер он је господар твој.
12Ћерка тирска доћи ће ти с даром, богати људи тражиће твоју наклоност.
13Сва славна, ћерка царева чека у соби, у хаљини златом извезеној,
14да је украшену доведу пред цара, Девице је прате, другарице њене, да и њих доведу пред тебе.
15Доводе их радосно, с весељем, те ступају у цареве дворе.
16Твоји синови заузеће место очева твојих, поставићеш их за кнезове по свој земљи.
17Име ћу ти овековечити кроз сва поколења; зато ће те народи славити у веке векова.