1Давидов. К теби, Господе, вапим, стено моја, не буди глув према мени, да неуслишен не будем као они што у раку силазе.
2Почуј глас мога преклињања кад завапим к теби, кад подигнем руке своје к твом најсветијем месту.
3Не одведи ме с опакима, с онима који чине безакоње. Они причају благо с ближњима својим, а у срцу злоба им почива.
4Врати им по делима њиховим, и по њиховим злим поступцима. Плати им по делима руку њихових, ти им врати што су заслужили.
5Пошто не маре за дела Господња, нити за дела руку његових, срушиће их, подићи их неће.
6Нека је благословен Господ, јер је чуо глас мога преклињања.
7Господ је моја снага и мој штит, у њега се поуздаје моје срце. Он ми је помогао, па ми кличе срце, својом песмом даваћу му хвале.
8Господ је снага свом народу, тврђава спасења свом помазанику.
9Спаси свој народ! Благослови своје наследство! Напасај га и носи заувек!