1Давидов. Господ ми је светлост и спасење, кога да се бојим? Господ је моја тврђава, од кога да страхујем?
2Кад на мене навале опаки да ми тело ждеру, моји противници и душмани, они се спотичу и падају.
3Па да и војска крене против мене, моје се срце неће уплашити. Да се и рат поведе против мене, и тада ћу бити пун поуздања.
4Једно тражим од Господа и за тиме жудим: да пребивам у Дому Господњем кроз све дане свог живота; да посматрам лепоту Господњу, и савет потражим у његовом Дому.
5Јер он ме склања под сеницу своју у дан невоље, скрива ме у скровишту свог шатора, на стену ме подиже.
6Узвисила се сада моја глава изнад мојих душмана око мене: у његовом шатору жртве ћу хвале принети, певаћу Господу, песмом га славити.
7Чуј, Господе, глас мој, смилуј ми се, услиши ме!
8Моје ме срце упућује к теби: „Тражи лице моје.“ Твоје лице тражим, Господе.
9Не криј своје лице од мене, не изручи гневу слугу свога, ти си увек био моја помоћ, не напуштај ме, не остављај ме, Боже спасења мога.
10Ако ме напусте и отац и мајка, Господ ће ме примити.
11Учи ме, Господе, своме путу, равном ме стазом води, ради мрзитеља мојих.
12Не предај ме вољи мога противника, јер лажни сведоци устају на мене, који одишу насиљем.
13Ја верујем да ћу видети доброту Господњу у земљи живих.
14Чекај на Господа: буди јак и одважна срца, и чекај на Господа.