1Хоровођи. Давидов. Уточиште је мени у Господу. Зашто онда мени говорите: „Као птица у гору утеци!
2Јер, гле, опаки лук свој натежу, на тетиву стрелу постављају, да поштене из мрака гађају.
3Када се темељи распадају, шта праведник може да учини?“
4Господ је у свом светом храму, Господњи је престо на небесима, очима он помно посматра, он прониче потомке људи.
5Праведнога испитује Господ, али душа његова мрзи онога, ко је опак и воли насиље.
6На опаког он ће сручити ужарено угљевље и сумпор; пламенови огњеног вихора, то је део њихов, то им је у чаши.
7Јер праведан је Господ, праведност он воли, поштени ће гледати му лице.