Job 8
1 А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:
2 „Докле ћеш о томе да причаш и докле ће речи твојих уста бити вихор?
3 Зар Бог изврће правду? Изврће ли Свемоћни праведност?
4 Ако су му твоја деца сагрешила, он их је препустио њиховим гресима!
5 Али ако потражиш Бога и Свемоћнога преклињеш за милост;
6 ако будеш чист и праведан, он ће бдети над тобом и обновиће твоје праведно боравиште.
7 Незнатни су били почеци твоји, а будућност твоја процветаће силно.
8 Хајде, питај нараштај пређашњи и истражи сазнања њихових предака.
9 Јер, ми смо од јуче, не знамо ништа, сена су наши земаљски дани.
10 Зар те неће поучити, рећи ти из срца свога и изнети поуке?
11 Расте ли папирус мимо мочваре? Расте ли трска мимо вода?
12 Док је још у цвату и непосечена, већ се суши пре осталих трава.
13 Е, такве су стазе оних што Бога заборављају, тако се руши нада безбожничка;
14 онога чије се поуздање кида и који се ослања на кућу од паучине;
15 Елем, ослони ли се на кућу своју — неће стајати; прихвати ли је се — неће се држати.
16 Он је као једра биљка на сунцу, чије се младице пружају изван врта;
17 корење му се над камењарем преплиће и у кршу тражи места.
18 Али, ако се искорени са свог места, оно ће га се одрећи: ’Видело те никад нисам!’
19 Ето, то ти је радост његовог пута, а већ неко други ниче из тла.
20 Гле, Бог не одбацује човека без мане, али и не прихвата злотвора за руку.
21 Штавише, смехом ће испунити уста твоја и усне твоје клицањем!
22 Стидом ће се загрнути они који те мрзе, а шатор зликоваца ће нестати.“