1А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:
2„Докле ћеш о томе да причаш и докле ће речи твојих уста бити вихор?
3Зар Бог изврће правду? Изврће ли Свемоћни праведност?
4Ако су му твоја деца сагрешила, он их је препустио њиховим гресима!
5Али ако потражиш Бога и Свемоћнога преклињеш за милост;
6ако будеш чист и праведан, он ће бдети над тобом и обновиће твоје праведно боравиште.
7Незнатни су били почеци твоји, а будућност твоја процветаће силно.
8Хајде, питај нараштај пређашњи и истражи сазнања њихових предака.
9Јер, ми смо од јуче, не знамо ништа, сена су наши земаљски дани.
10Зар те неће поучити, рећи ти из срца свога и изнети поуке?
11Расте ли папирус мимо мочваре? Расте ли трска мимо вода?
12Док је још у цвату и непосечена, већ се суши пре осталих трава.
13Е, такве су стазе оних што Бога заборављају, тако се руши нада безбожничка;
14онога чије се поуздање кида и који се ослања на кућу од паучине;
15Елем, ослони ли се на кућу своју — неће стајати; прихвати ли је се — неће се држати.
16Он је као једра биљка на сунцу, чије се младице пружају изван врта;
17корење му се над камењарем преплиће и у кршу тражи места.
18Али, ако се искорени са свог места, оно ће га се одрећи: ’Видело те никад нисам!’
19Ето, то ти је радост његовог пута, а већ неко други ниче из тла.
20Гле, Бог не одбацује човека без мане, али и не прихвата злотвора за руку.
21Штавише, смехом ће испунити уста твоја и усне твоје клицањем!
22Стидом ће се загрнути они који те мрзе, а шатор зликоваца ће нестати.“