1Хајде, позивај! Ко ће ти се одазвати? Коме од светих ћеш да се окренеш?
2Безумника убија безумље, а лаковерног сатире завист.
3Лично сам видео безумника како се одомаћује и одмах сам проклео његово газдинство.
4Јер, деца су му далеко од сигурности, гину на вратима, а нема ко да их избави.
5Летину његову једе ко је гладан, купи је чак и испод трња, док жедан вреба на њихово благо.
6Јер штета не излази из прашине и из земље не ниче невоља;
7већ се човек рађа за невољу ко што у вис врцају варнице.
8Али ја бих да Бога тражим и Богу свој случај да изнесем;
9њему, што велике ствари чини, неистраживо мноштво чудеса његових;
10њему, који даје кишу земљи и који шаље воду пољима;
11њему, који понижене на висину ставља и жалосне на сигурно диже;
12њему, који мрси науме лукавих и не даје да им руке с успехом послују.
13Бог надмудрује мудре њиховим лукавством, суновраћује савет препредених
14који усред дана помрчину срећу и у подне пипају ко ноћу.
15Да, Бог спасава од мача из њихових уста и сиромаха из руку јакога!
16Тад убоги задобија наду, а неправда затискује уста своја.
17О, како је благословен човек кога Бог прекорева! Зато не презири опомену Свемоћнога.
18Јер он и рани и завије; он удара, али руке његове лече.
19Од шест ће те невоља спасти, а и у седмој зло те се неће дотаћи.
20У глади ће те спасти, од смрти и од снаге мача у рату.
21Сакривен ћеш бити од шибе језика и нећеш стрепети од пропасти кад стигне.
22Смејаћеш се разарању и глади и нећеш стрепети од земаљских звери,
23јер ћеш бити у савезу с камењем по пољу и земаљске ће звери бити у миру са тобом.
24Видећеш да си сигуран у шатору своме, обилазићеш имање своје и ништа му зафалити неће.
25Видећеш да ће ти деца бити бројна, да је твојих наследника као траве по земљи.
26Једар ћеш отићи у гроб, као што се у право време сакупља сноп жита.
27Ето, то смо проучили. То је тако. А ти си чуо, па примени то на себе!“