Job 15
1 Тада је Елифас из Темана узвратио овако:
2 „Зар мудар човек одговара у ветар, зар свој стомак пуни источним ветром?!
3 Расправља ли речима безначајним и говорима који никоме нису на корист?
4 А ти сатиреш побожност, размишљање пред Богом ометаш.
5 Кривице твоје поуку дају устима твојим, језиком се лукавим ти служиш.
6 Сопствена те уста осуђују ко кривца, а не ја; сопствене усне против тебе сведоче.
7 Да ти ниси прворођено људско биће, изнедрен пре планина?
8 Да ниси слушао Божије тајне савете и за себе задржао мудрост?
9 Шта то ти знаш, а ми да не знамо? Шта ти схваташ, а да нама то није дано?
10 Међу нама има и седих и старих, старијих и од оца твога.
11 Шта, нису ти довољне Божије утехе и обзирно упућена ти реч?
12 Зашто ти се срце твоје понело? Зашто ти севају очи твоје,
13 па се твој дух против Бога окренуо и устима својим просипаш речи?
14 Па шта је човек да би чист био, да би праведан био онај што га жена роди?!
15 Он се ни у свете своје не поуздаје, очима његовим ни небеса нису чиста,
16 а камоли гнусан и искварен човек, човек што неправду као воду пије!
17 Елем, ја ћу ти рећи! Мене послушај, објавићу ти оно што сам видео;
18 оно што су мудри људи предали од предака својих и то нису прикрили.
19 А само је њима земља била дана и туђинац није пролазио међу њима.
20 Тек, злобник се у болу превија кроз све дане, и мало година је одређено окрутноме.
21 Звук страхоте му је у ушима и док је још мир затирач му долази.
22 Не нада се повратку из таме, јер је за мач обележен.
23 Потуца се због хлеба: ’Где је?’ Он зна да му се ближи црни дан.
24 Плаше га и зебња и невоља, надвладавају га као цар за напад спреман;
25 јер на Бога руку своју диже, пред Свемоћним охоло се држи.
26 Он јуриша дрско против Бога, носи штит велики и јаки.
27 Лице му је задригло, бокови му усаљени;
28 живи у руинама од градова, у кућама напуштеним што постаће гомиле камења.
29 Богат неће бити и благо му потрајати неће, имање му се неће ширити по земљи.
30 Он неће побећи из таме, пламен ће му изданак спарушити и нестаће у даху Божијих уста.
31 Нек се не узда у безвредно јер је заведен, јер ће му безвредно постати награда;
32 а награђен ће бити и пре свога дана и грана му неће озеленети.
33 Као лоза отрешће свој незрели грозд и као маслина стрешће цват свој.
34 Јер јалово је друштво безбожничко, а шаторе подмићених ватра прогутаће.
35 Зачеће невољу, а родиће злобу, стомаци им спремни за обману.“