Bible

1 Господ је овако рекао: „Сиђи до царевог двора у Јуди и тамо им објави ову реч. 2 Реци: ’Чуј Господњу реч, царе Јудин, што седиш на Давидовом престолу — ти, твоје слуге и твој народ што улази на ова врата! 3 Овако каже Господ: поступајте право и праведно. Од тлачитеља избављајте покраденог. Дошљака, сироче и удовицу не злостављајте и не тлачите. Не проливајте крв невиних на овом месту! 4 Јер ако ово будете предано радили, тада ће на врата двора овог улазити цареви који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима — они, њихове слуге и њихов народ. 5 А не будете ли послушали ове речи, собом се заклињем — говори Господ — овај ће двор постати пустош!’“ 6 Јер овако каже Господ за двор Јудиног цара: „Мени си ти као Галад и врх Ливана, али ћу те стварно претворити у пустињу, у градове расељене. 7 Затирача спремам на тебе, све до једног наоружаног! Најбоље ће твоје кедрове посећи и у ватру бацити. 8 Многи ће народи пролазити поред овог града, па ће се међусобно питати: ’Зашто је Господ поступио овако са великим градом овим?’ 9 И одговориће: ’Зато што су напустили савез Господа, Бога свога, па су се клањали другим боговима и служили су им.’“ 10 Не оплакујте мртвог и не жалите за њим! Него горко јецајте за оним што одлази, да се више не врати и не види свој родни крај. 11 Овако каже Господ о Салуму, сину Јудиног цара Јосије, постављеном на место свог оца Јосије и који је отишао из овог места: „Он се никада више неће вратити. 12 Тамо где су га одвели, у изгнанство, тамо ће и да умре. Ову земљу он никада више неће видети. 13 Тешко ономе што кућу неправедно кући, и одаје горње, али не по правди; коме сународник ради без накнаде и који не даје трудбенику плату. 14 Јер тај каже: ’Сазидаћу себи кућу повелику и простране горње собе.’ Отвориће за себе прозоре, па кедром облаже и црвеним боји. 15 Зар ти владаш да би се кедровином разметао? Зар твој отац није и јео и пио, зар није праведно и правично радио, па му је било добро? 16 Бранио је сиромаха и убогог. И онда је било добро. Не значи ли то познавати мене? —  говори Господ. 17 Али твоје очи и твоје срце не теже ничем сем непоштеном добитку и проливању крви невинога, да би тлачио и изнуђивао.“ 18 Овако каже Господ о Јоакиму, сину Јудиног цара Јосије: „Неће за њим зажалити: ’Јао, брате мој! Јао, сестро!’ Неће за њим зажалити: ’Јао, господару! Јао његово величанство!’ 19 Сахраниће га као што магарца сахрањују. Одвући ће га и бацити подаље од врата Јерусалима. 20 Попни се на Ливан и вичи! На Васану гласом зајечи и завичи са Аварима, јер су сатрвени сви твоји љубавници. 21 А ја сам ти говорио у твом благостању, а ти си рекао: ’Нећу да слушам!’ И то ти је био пут још од младости твоје — да не слушаш мој глас. 22 Свим твојим пастирима ветар пастир ће да буде, а и твоји љубавници ће отићи у изгнанство. А онда ћеш се баш застидети и понижен ћеш бити због свих својих зала. 23 Ти што седиш на ’Ливану’, угнежден у кедровину: како ћеш стењати кад те спопадну трудови и бол као породиљу! 24 Живота ми мога — говори Господ — све да Хонија, син Јудиног цара Јоакима, буде и печатни прстен на десној руци мојој, и оданде ћу те стргнути. 25 Предаћу те у руке онима који ти о глави раде, у руке оних од којих стрепиш, у руке вавилонског цара Навуходоносора и у руке Халдејаца. 26 Избацићу и тебе и мајку твоју која те родила у другу земљу, тамо где се нисте родили. И тамо ћете умрети. 27 А у земљу у коју им душа жуди да се врати, вратити се неће.“ 28 Је ли крчаг презрен и полупан овај човек Хонија? Или је посуда коју нико неће? Зашто су одбачени и он и његово потомство, истерани у земљу која им је туђа? 29 О, земљо! О, земљо! О, земљо, чуј реч Господњу! 30 Овако каже Господ: „Запиши: овај човек је као без порода и неће напредовати за живота свога. Неће напредовати нико од његових потомака, нико неће седети на престолу Давидовом да би поново владао Јудом.