1Ово је реч која је дошла Јеремији од Господа, када му је цар Седекија послао Малхијиног сина Пасхора и свештеника Софонију, Масијиног сина, с поруком:
2„Молимо те, питај Господа за нас! Вавилонски цар Навуходоносор ратује против нас, па да нам можда Господ учини једно од својих чудеса, да овај оде од нас.“
3Јеремија им је одговорио: „Ово реците Седекији:
4’Овако каже Господ, Бог Израиља: ево, то оружје ратно што ти је у рукама — то с којим се бориш против вавилонског цара и Халдејаца који те опкољавају око зидина — ја повлачим и окупљам насред града овог.
5И ја ћу да се борим против вас руком испруженом, руком моћном, у великом гневу, јарости и срдњи.
6Побићу становнике овог града, и људе и животиње. Помреће од велике заразе.
7А после тога — говори Господ — даћу Седекију, цара Јудиног, његове слуге, народ и оне који преостану у граду од заразе, мача и глади, у руке вавилонског цара Навуходоносора и у руке оних који им раде о глави. Он ће их побити мачем и неће их поштедети, неће им се смиловати и сажалити.’
8Реци овом народу: ’Овако каже Господ: ево, стављам пред тебе пут живота и пут смрти.
9Ко год остане у овом граду умреће од мача, глади и помора. Ко год оде и преда се Халдејцима што вас опседају, преживеће и плен ће му бити тек то што је жив.
10Јер сам окренуо своје лице на град овај да му се зло, а не добро деси — говори Господ. Биће предан у руке вавилонског цара и он ће га у ватри спалити!’
11А ево Господње речи и за дом Јудиног цара:
12Доме Давидов, овако каже Господ: ’По правди судите сваки дан, од тлачитеља избављајте покраденог, да се не би због ваших злих дела као ватра обрушио мој гнев и распламтео се, а никог нема да гаси.
13Ево, долазим на тебе, који у долини пребиваш као стена на висоравни — говори Господ — на вас што кажете: Ма ко ће на нас да удари и ко ће да дође у наше уточиште?
14Судићу вам према плоду ваших дела — говори Господ — шуму ћу му упалити да пламен прогута све унаоколо.’“