1Рекао ми је Господ: „Узми велику плочу и на њој напиши народним писмом: ’Брз на грабеж — хитар на плен.’“
2Потом сам за оверу записа узео поуздане сведоке: свештеника Урију и Захарију сина Јеверехијина.
3Онда сам се приближио пророковици те је она зачела и родила сина. Тада ми је Господ рекао: „Надени му име ’Брз на грабеж — хитар на плен’,
4јер пре него што дечак научи ’тата’ и ’мама’, носиће се пред цара асирског богатство из Дамаска и плен из Самарије.“
5Опет ми Господ упути реч говорећи:
6„Зато што овај народ одбацује спокојне токове силоамских вода, а весели се пред Ресином и пред сином Ремалијиним,
7гле, зато ће Господар на вас навести воде с Еуфрата, силне и велике — цара асирског и сву славу његову — и оне ће се излити из корита свога и прелиће се преко свих обала;
8провалиће у Јуду, разлиће се и поплавиће је, попеће се до грла њезина, и крила ће раширити своја преко земље твоје, о, Емануиле!“
9Удружујте се на зло, о, народи, али бићете смрвљени! Послушајте ви, даљине земаљске. Опашите се, и бићете смрвљени. Опашите се, и бићете смрвљени.
10Смишљајте заверу — биће уништена; само се ви договарајте — биће узалуд; зато што је с нама Бог.
11Јер Господ ми је овако говорио кад ме је руком ухватио и кад ме је опоменуо да не идем путем којим овај народ иде. Рекао је:
12„Не зовите завером све што народ овај назива завером; не бојте се чега се он боји и нека у вама страха не буде.
13Господ над војскама, нека вам светиња буде он, бојте се њега, нека вас прожима страх од њега.
14Светилиште биће он, и камен за спотицање и стена за посртање обема династијама израиљским, замка и мрежа за све становнике јерусалимске.
15Многи ће се од њих саплести и пашће и разбиће се, заплешће се и ухватиће се.“
16Сачувај сведочење, запечати Закон међу ученицима мојим.
17Ја ћу се поуздати у Господа који је лице своје сакрио од потомака Јаковљевих, њему се ја надам.
18Ево мене и деце коју ми је дао Господ за знак и чудеса у Израиљу од Господа над војскама, који борави на гори Сион.
19А кад вам буду говорили: „Питајте призиваче духова и видовњаке који шапућу и мрмљају…!“ Не треба ли народ да пита свог Бога, него да се код мртвих распитују за живе?
20Уз Закон и уз сведочење! Ко ово не рекне, зору нека не дочека.
21Лутаће по њој потлачен и гладан; кад изгладни разјариће се и псоваће свога цара и Бога својега, буде ли лице према горе окренуо.
22Буде ли по земљи погле́дао, видеће страхоту и таму и мрак како гуши, и загнатог у страву.