Isaiah 48
1 „Слушај ово, доме Јаковљев, који се називате именом Израиљевим и који сте изашли из вода Јудиних, који се заклињете именом Господњим, спомињете Бога Израиљева не у истини и не у праведности.
2 Јер по Светом Граду ви се називате и на Бога Израиљева ви се ослањате, његово је име: Господ над војскама.
3 Од почетка, од давнина обавештавам, из мојих уста је изашло и објавићу што се чини изненада, и то се збило.
4 Иако сам знао да си тврдокоран, и да је врат твој жила гвоздена, и да је чело твоје бронза;
5 ипак сам ти већ онда најавио, обавестио те пре него се збуде; да не рекнеш: ’Мој кип то учини, и мој лик резани и мој лик ливени то заповедише.’
6 Чуо си, погледај све то. Зар нећете објављивати? И ново ћеш од сада слушати од мене, тајанствено, што знао ниси.
7 Сада је створено, а није од раније и пре овог дана, што ни чуо ниси; да не рекнеш: ’Гле, то сам већ знао.’
8 Нити си чуо, нити си знао, нити се уши твоје од пре отворише. Та, знао сам да ћеш изневерити и да су те назвали отпадником чим си се родио.
9 Због имена својега спутавам гнев свој, и због части своје уздржавам се према теби, иначе бих те истребио.
10 Ево, претопићу те, али не као сребро; прочишћавам те у топионици невољничкој.
11 Због себе, због себе ћу учинити. Зар да се богохули? И славу своју другом дати нећу.“
12 „Чуј мене, Јакове, и Израиљу, кога сам позвао: Ја јесам, ја сам Први, ја сам и Последњи.
13 Рука је моја и земљу утемељила, а десница моја небеса је распрострла, кад ја њих позовем, скупа ће се постројити.
14 Скупите се сви и послушајте: Ко је од њих то најавио? Онај кога Господ воли вољу његову ће учинити над Вавилоном и над потомством његовим, Халдејцима.
15 Ја, ја сам рекао, њега сам позвао, њега водио, и његов пут унапредио.
16 Приступите ми и послушајте ово: Нисам вам од почетка у тајности говорио, и био сам тамо кад се то догађало. А сад ме шаље Господар Господ и Дух његов.“
17 Говори Господ, Откупитељ твој, Светитељ Израиљев: „Ја, Господ Бог твој, учим те на добробит, упућујем те којим ћеш путем ићи.
18 О, да си се покорио мојим заповестима, мир би твој био као река, и праведност твоја као таласи морски.
19 Потомства би твојег било као песка, а порода твога као његових зрнаца. Не би се затрло и не би се избрисало име његово пред лицем мојим.“
20 Изађите из Вавилона! Бежите из Халдеје! Гласом ускликталим благословите; ово објављујте; то разгласите до краја земље. Говорите: „Откупио је Господ свог слугу Јакова!“
21 И нису били жедни док су ишли пустошима, воду им је из стене наточио, и стену је расцепио и вода је потекла.
22 „Нема мира! — говори Господ опакима.