1Ево, по правди царује цар, праведно владају владари.
2И сваки је као заветрина, те заклања од олује, и он је као потоци водени у сушној земљи, као хладовина иза велике стене у жедној пустињи.
3И очи оних који виде неће више бити замућене, и уши оних који чују слушаће пажљиво,
4и срце брзоплетих схватиће знање, и муцавци ће пожурити да говоре разговетно.
5Покварењака више неће звати племићем, варалицу више неће сматрати угледним.
6Наиме, безумник говори безумно, и срце његово смишља безакоње, да почини злодела, да о Господу охоло говори, да гладнога остави празна желуца, да жедноме ускрати пиће.
7И варалица је наоружан злобом; он сплетке смишља да упропасти понизне речима лажљивим, и сиромаха кад тражи право.
8А племић смишља племенитости, и он племенитости остварује.
9Устајте, жене лакомислене, почујте глас мој; ћерке лаковерне, послушајте беседу моју.
10Кроз годину и нешто дана дрхтаћете, лаковерне, јер пропада берба, не долази жетва.
11Стрепите, лакомислене! Дрхћите, лаковерне! Свуците се и разголитите се, и опашите се по бедрима.
12Ударајте се у груди и наричите за пољима љупким, за виноградима родним.
13Над тлом народа мога трње бодљикаво ће расти, као и над свим домовима веселим, насељем раздраганим.
14Јер двор је напуштен, град бучни запуштен. Уместо насипа и куле биће пећина довека, уживање за дивље магарце, пашњак за стада.
15Док се на нас не излије Дух с висина, те претвори пустињу у воћњак, а воћњак ће се рачунати као шума.
16Тад ће у пустињи становати право, а у воћњаку боравити праведност.
17Из праведности ће се мир родити, а праведности ће на служби бити поуздање и спокојство довека.
18Мој ће народ тада боравити у зградама мирним, и у становима безбедним, и у почивалиштима поузданим,
19иако ће шума бити оборена и град ниско спуштен.
20Благо вама, сејете поред свих вода, пуштате волове и магарце.