1Тешко онима који силазе у Египат по помоћ, и наду у коње полажу, и у кола се уздају многа, и у коњанике врло јаке, а не гледају с поуздањем у Светитеља Израиљева, а не траже Господа.
2Ипак, он је мудар и навалиће зло, и неће преиначити што је рекао, те ће устати против дома зликовачког и против помоћи од преступника.
3Египћанин је човек, он није Бог; коњи његови су месо, они нису дух. Када Господ испружи руку своју, посрнуће онај који помаже и пашће онај коме он помаже — сви заједно ће пропасти.
4Ево, Господ ми је овако рекао: „Као што лав или лавић над пленом својим режи, и онда кад на њега повиче пастира мноштво, он се не плаши од гласова њихових, нити он стрепи од граје њихове — тако ће Господ над војскама сићи да се бори за гору Сион, за узвишење њено.
5Како птица крилима, тако ће Господ над војскама Јерусалим заклањати, заклон бити, избавити, поштедети и спасти.“
6Вратите се ономе против кога су се дубоко побунили, синови Израиљеви.
7Та, у онај дан ће свако презрети идоле своје сребрне и златне, ликове своје резане, што их себи руке ваше на грех начинише.
8„Асирац ће пасти од мача што није од људи, прождераће га мач што није од човека. Он ће од мача бежати, а младићи његови ће бити под насиљем.
9Ужаснут, оставиће своју тврђаву; његови главари ће се престравити под заставом — тако је рекао Господ, његова је ватра на Сиону, и његова је пећ у Јерусалиму.“