1Пророштво против Моава: „Обноћ је опустошен Ар; срушен је Моав! Обноћ је опустошен Кир; срушен је Моав!
2У храм и Девон она се успиње на узвишицу да плаче; над Нававом и над Медевом нариче народ моавски; а све су главе оголеле и све браде обријане;
3по улицама су врећама заогрнути, на њиховим крововима и по трговима сви они наричу и плачући силазе.
4Есевон и Елеалија јаучу, глас њихов се чује до Јасе. Зато дрхћу ратници моавски, у грчу је душа њихова.
5Зато јеца срце моје због Моаваца, бегунци њихови беже до Соара, Еглат-Селисије, плачући се пењу на Луит; путем оронајимским разлеже се јаук над рушевинама.
6Јер су се исушиле воде нимримске, трава је усахла, биље пропало, зеленила више нема.
7Зато ко је нешто уштедео и складишта њихова, тај ће то носити на Поток врба.
8Јер јаук се разлеже до границе с Моавом, нарицање му је до Еглајима, нарицање му је до Вир-Елима.
9Та, пуне су крви воде димонске, а ја ћу још додати Димону једног лава на моавске бегунце и на преостале у земљи.“