Hebrews 5
1 Јер сваки Првосвештеник који се бира између људи, поставља се да заступа људе пред Богом, да приноси дарове и жртве за грехе.
2 Он може да буде обзиран према онима који су у незнању и заблуди, зато што је и са̂м подложан слабостима.
3 Због тога он мора да приноси жртве за грехе како за народ, тако и за себе.
4 Ту част нико не може да присвоји за себе, него га Бог позива у ту службу, као што је то био случај са Ароном.
5 Тако ни Христос није са̂м себи дао част да буде Првосвештеник, већ га је поставио онај који му је рекао: „Ти си Син мој, данас си се мени родио.“
6 Тако и на другом месту каже: „Ти си довека свештеник по реду Мелхиседековом.“
7 Он је за време свог земаљског живота уз гласни вапај и сузе, принео молитве и прошње Богу који га је могао спасти од смрти. И пошто је био покоран, Бог га је услишио.
8 Иако је био Син, кроз патње се научио да буде послушан.
9 Па постигавши савршенство, постао је зачетник вечног спасења свима који су му послушни,
10 те га Бог прогласи Првосвештеником по реду Мелхиседековом.
11 Има још много тешко објашњивих ствари о којима треба да говоримо, али сте постали лењи да слушате.
12 И уместо да сте до сада већ учитељи, поново вас треба поучавати основама Божије поруке. Још увек вам је потребно млеко, а не чврста храна!
13 Свако, наиме, ко се храни млеком, не сналази се добро у учењу о праведности, јер је дете.
14 Чврста храна је за оне зреле, чија су чула навиком извежбана да разликују зло и добро.