1Јаков је подигао поглед и угледао Исава како долази и четири стотине људи са њим. Тада је поделио децу између Лије, Рахиље и две слушкиње.
2Слушкиње и њихову децу је поставио на чело, Лију и њену децу иза њих, а Рахиљу и Јосифа на зачеље.
3А он са̂м је пошао напред и поклонио се седам пута до земље док се није приближио своме брату.
4Али Исав му потрчи у сусрет, загрли га, падне му око врата и заплаче.
5Исав је онда подигао поглед и угледао жене и децу. „Ко су ти ови?“ — упитао је. „Деца коју је Бог милостиво подарио твоме слузи“ — одговори Јаков.
6Тада су приступиле слушкиње са својом децом и дубоко се поклониле.
7Затим је приступила и Лија са својом децом, те су се дубоко поклонили. На крају су приступили Јосиф и Рахиља, па су се и они дубоко поклонили.
8Исав је упитао: „Шта си наумио са овом поворком коју сам срео?“ Јаков одговори: „Да стекнем наклоност свога господара.“
9Исав рече: „Ја имам довољно, брате мој. Задржи своје за себе.“
10„Немој, молим те — рече му на то Јаков. Ако сам стекао твоју наклоност, прими овај дар од мене. Јер, кад сам видео твоје лице, то је као да сам видео лице Божије, тако си ме благонаклоно примио.
11Стога прими, молим те, дар који сам ти донео, јер Бог ми је био наклоњен, па имам свега.“ Јаков га је толико салетао да је Исав прихватио.
12„Кренимо на пут — рече Исав — и ја ћу путовати с тобом.“
13Јаков одговори: „Мој господар зна да су деца нејака, а и да морам да се бринем о овцама и кравама које доје. Будем ли их пребрзо терао само један дан, све стадо ће угинути.
14Зато нека мој Господар крене испред свога слуге, а ја ћу ићи полако, уз корак са стоком и уз корак са децом, док не дођем к своме господару у Сир.“
15Исав рече: „Дај макар да ти оставим неколико својих људи.“ Јаков одговори: „Чему? Нека стекнем ја само твоју наклоност.“
16Тако је Исав тог дана отишао својим путем у Сир.
17Јаков, међутим, оде у Сокот, где је саградио себи кућу, и штале за стада. Зато је то место названо Сокот.
18Дошавши из Падан-Арама, Јаков је мирно приспео у град Сихем који се налази у Ханану. Утаборио се пред градом.
19Од синова Емора, оца Сихемова, је за стотину кесита купио комад земље, где је поставио свој шатор.
20Ту је подигао жртвеник и назвао га „Бог је Бог Израиљев“.