1Јаков је ишао својим путем, кад му у сусрет изађу Божији анђели.
2Угледавши их, Јаков рече: „Ово је Божији табор!“ Зато је то место назвао Маханајим.
3Јаков је пред собом послао гласнике своме брату Исаву у земљу Сир, у едомску пустару.
4Заповедио им је: „Овако реците моме господару Исаву: ’Овако каже твој слуга Јаков: Живео сам у туђини код Лавана и тамо сам се задржао све до сад.
5Стекао сам волове, магарце, овце, слуге и слушкиње. Шаљем ову поруку моме господару, не бих ли стекао твоју наклоност.’“
6Гласници су се вратили к Јакову и рекли му: „Били смо код твога брата Исава, и ево, он ти долази у сусрет са четири стотине својих људи.“
7Јаков се на то препадне и узнемири. Зато је поделио на два табора људе са њим, а такође и овце, стоку и камиле,
8мислећи: „Ако Исав наиђе на један табор и нападне га, преостали табор би још могао утећи.“
9Јаков се тада помолио: „О, Боже мога оца, Авра̂ма! О, Боже мога оца, Исака! О, Господе, који си ми рекао: ’Врати се у своју земљу, у своје родно место, и ја ћу се показати добростивим према теби.’
10Недостојан сам све твоје милости и све твоје верности што си исказао своме слузи. Јер, некада сам само са штапом прешао преко овог Јордана, а сад имам два табора.
11Избави ме, молим те, из руку мога брата, из руку Исавових, јер се бојим да би могао да дође и убије и мене и мајке с децом.
12А ти си рекао: ’Свакако ћу се показати добрим према теби и учинити да твога потомства буде као песка у мору, који се од мноштва не да пребројити.’“
13Ту ноћ је провео тамо. Онда је од стоке што је имао са собом припремио дар за свога брата Исава:
14две стотине коза и двадесет јараца, две стотине оваца и двадесет овнова,
15тридесет камила дојилица са њиховим младунцима, четрдесет крава и десет бикова, двадесет магарица и десет магараца.
16Њих је предао својим слугама, свако стадо посебно, и рекао им: „Ви крените преда мном, али држите растојање међу стадима.“
17Затим је наредио првоме: „Кад сретнеш мога брата Исава, и он те упита: ’Чији си ти? Куда идеш? Чија су ова стада пред тобом?’,
18ти реци: ’Она припадају твоме слузи Јакову; ово је дар који шаље своме господару Исаву. Он, ево, долази за нама.’“
19Такав је налог издао и другом и трећем, као и свим осталима који су ишли за стадима, рекавши: „То ћете рећи Исаву кад га сретнете.
20Такође реците: ’Ево, твој слуга Јаков такође иде за нама.’“ Мислио је, наиме: „Умилостивићу прво Исава даром који иде преда мном, а онда ћу се суочити с њим. Можда ће ми тада опростити.“
21Тако је дар отишао пред њим, док је он са̂м преноћио у табору.
22Те ноћи Јаков устане, узме своје две жене и своје две слушкиње и своје једанаесторо деце, па пређе Јавок преко газа.
23Након што их је пребацио преко газа, пребацио је и сву своју имовину.
24Јаков је остао са̂м, и тада се неки човек рвао с њим све до у освит зоре.
25Кад је видео да не може да савлада Јакова, угануо му је зглоб при куку, тако да се Јакову ишчашио кук док се рвао с њим.
26Тада човек рече: „Пусти ме, јер свиће зора!“ „Нећу те пустити док ме не благословиш!“ — одврати Јаков.
27Човек га упита: „Како ти је име?“ „Јаков“ — одговори.
28Онда човек рече: „Више се нећеш звати Јаков, него ’Израиљ’, јер си се борио и са Богом и са људима, али си надвладао.“
29Затим је Јаков запитао: „Реци ми, молим те, своје име.“ „Зашто ме питаш за моје име?“ — одговорио је. Ту га је затим благословио.
30Јаков је то место назвао „Фануил “, јер је рекао: „Видео сам Бога лицем у лице, али сам остао жив.“
31Сунце је грануло док је Јаков пролазио Фануил. Храмао је због свога кука.
32Зато Израиљци све до данас не једу тетиву над куком изнад бедреног зглоба, зато што је Јаковљев бедрени зглоб био ишчашен у тетиви.