Ezekiel 36
1 Ти, сине човечији, пророкуј Израиљевим горама и реци: ’Чујте, горе Израиљеве, реч Господњу.
2 Говори Господ Бог: зато што је непријатељ рекао за вас: „Аха! Вечне узвишице су постале наша својина!“,
3 пророкуј и реци: говори Господ Бог: зато што су вас пустошили и газили са свих страна да постанете имовина осталих народа, и што вас узимају у уста и клевећу,
4 чујте, горе Израиљеве, реч Господа Бога! Говори Господ Бог горама и узвишицама, увалама и долинама, пустим развалинама и напуштеним градовима, које су постале плен и предмет поруге осталим народима унаоколо.
5 Зато говори Господ Бог: у својој сам огњеној ревности говорио против осталих народа, и против целог Едома, који је из радости, из свег срца, и с презиром у души присвојио моју земљу, ради пашњака и плена.
6 Зато пророкуј за земљу Израиљеву и реци горама и узвишицама, увалама и долинама. Говори Господ Бог: ево, говорио сам у ревности и јарости, јер сте поднели поругу народа.
7 Стога говори Господ Бог: дижем своју руку и кунем се да ће и народи око вас поднети поругу.
8 А ви, горе израиљске, ширићете своје гране и доносити плод мом народу Израиљу, јер му се ближи долазак.
9 Јер, ево, ја сам за вас! Окренућу се к вама, и бићете обрађене и посејане.
10 Умножићу људе на вама, сав дом Израиљев, те ће градови бити насељени, а рушевине подигнуте.
11 Умножићу на вама и људе и стоку, и бићете многобројни и плодни, а ја ћу вас населити као некада и учинити вас успешнијима него раније. Тада ћете знати да сам ја Господ.
12 И довешћу људе, мој народ Израиљ, да ходају по вама. Они ће вас поседовати, и постаћеш им наследство, и нећеш их више остављати без деце.
13 Говори Господ Бог: пошто људи говоре о вама: „Ви прождирете људе и остављате своју земљу без деце“ —
14 стога више нећеш прождирати људе, нити ћеш више остављати свој народ без деце — говори Господ Бог.
15 Нећу више дати да слушаш увреде народа, нити да трпиш њихово ругање, и више нећеш остављати свој народ без деце — говори Господ Бог.’“
16 Дође ми опет реч Господња:
17 „Сине човечији, дом Израиљев је живео у земљи, али ју је оскрнавио својим путевима и својим делима. Њихови су путеви преда мном били као жена у својој месечној нечистоћи.
18 Због тога сам излио своју јарост на њих због крви коју су пролили у земљи и због њихових идола којима су је оскрнавили.
19 Зато сам их развејао међу народе и расејао по земљама. Судио сам им по њиховим путевима и делима.
20 И међу који год народ да су дошли, скрнавили су моје свето име. Говорило се за њих: ’Они су народ Господњи, а морали су да оду из своје земље.’
21 А мени је било жао мога светог имена које су они, дом Израиљев, оскрнавили међу народима где су дошли.
22 Зато реците дому Израиљевом: ’Говори Господ Бог: не радим ово ради вас, доме Израиљев, него ради свог светог имена, које сте оскрнавили међу народима у које сте дошли.
23 А ја ћу посветити моје велико име, које је било оскрнављено међу народима, које сте ви оскрнавили међу њима. Тада ће народи знати да сам ја Господ — говори Господ Бог — кад на њихове очи покажем своју светост на вама.
24 Онда ћу вас покупити из народа и сабрати вас из свих земаља, па ћу вас довести у вашу земљу.
25 Пошкропићу вас чистом водом и бићете чисти. Очистићу вас од свих ваших нечистоћа и од свих ваших идола.
26 Даћу вам ново срце и нови дух ћу ставити у вас. Одстранићу камено срце из вашег тела и даћу вам срце од меса.
27 Ставићу свој Дух у вас и учинићу да следите моје уредбе и да држите и извршавате моје прописе.
28 И живећете у земљи коју сам дао вашим прецима. Ви ћете ми бити народ, а ја ћу вам бити Бог.
29 Избавићу вас од свих ваших нечистоћа, и дозваћу жито и умножићу га, и више нећу довести на вас глад.
30 Умножићу род на дрвећу и урод на њивама и нећете више подносити срамоту међу народима због глади.
31 Тада ћете се сетити својих злих путева и неваљалих дела, па ћете се гадити сами себи због својих кривица и гадости.
32 Ово знајте: нећу то учинити ради вас — говори Господ Бог. Нека вас је стид и срам због ваших путева, доме Израиљев!
33 Говори Господ Бог: онога дана кад вас очистим од свих ваших кривица, населићу вас на горама и обновићу ваше рушевине.
34 Опустела земља ће бити обрађивана уместо да лежи пуста пред пролазницима.
35 Тада ће говорити: „Опустошена земља постала је као еденски врт, а градови некад разорени, опустели и уништени, сада су утврђени и насељени.“
36 Тада ће преостали народи око вас знати да сам ја, Господ, подигао развалине и посадио што је било пусто. Ја, Господ, сам то рекао.
37 Говори Господ Бог: још једном ћу дозволити дому Израиљевом да траже да им учиним ово: да умножим њихове људе као стадо.
38 Као што је много оваца посвећених за жртву у Јерусалиму за његове празнике, тако ће разорени градови бити пуни људи као оваца. Тада ће знати да сам ја Господ.’“