1Дође ми реч Господња:
2„Сине човечији, окрени своје лице према Сиру и пророкуј против њега.
3Реци му: ’Говори Господ Бог: ево ме против тебе, сирска горо! Испружићу на тебе своју руку и претворити те у крајњу пустош.
4Разорићу твоје градове и постаћеш пустош. Тада ћеш знати да сам ја Господ.
5Због тога што си гајио трајно непријатељство и изручивао мачу Израиљце у време њихове невоље, у време њихове коначне казне,
6зато ћу ти, живота ми мога, спремити крвопролиће, и крвопролиће ће ти бити за петама; крви се ниси гнушао, крв ће ти бити за петама — говори Господ Бог.
7Претворићу гору Сир у крајњу пустош, и одсећи је за све пролазнике и за повратнике.
8Горе ћу му испунити побијенима; побијени ће падати по твојим узвишицама, долинама и удолинама.
9Учинићу од тебе вечну пустош, а твоји градови ће бити ненастањени. Тада ћете знати да сам ја Господ.
10Због тога што кажете: „Два народа и две земље ће бити моје, ми ћемо их освојити“ — иако је Господ тамо —
11зато ћу, живота ми мога, поступити са онаквим гневом и завишћу с којом си ти поступао из своје мржње према њима. Тако ћу обзнанити себе међу њима када вам будем судио — говори Господ Бог.
12Тада ћеш знати да сам ја, Господ, чуо све презриве речи које си изрекао против израиљских гора, говорећи: „Опустеле су; нама су за храну!“
13Охоло сте говорили против мене и гомилали речи против мене. Ја сам то чуо!
14Говори Господ Бог: учинићу од тебе пустош на радост целе земље.
15И како си се ти радовала кад је дом Израиљев био опустошен, тако ћу ја поступити с тобом. Опустећеш, сирска горо, ти и сав Едом! Тада ће знати да сам ја Господ.’