1И дође ми реч Господња:
2„Сине човечији, окрени се лицем према Амонцима и пророкуј против њих.
3Реци Амонцима: ’Чујте реч Господа Бога! Говори Господ Бог: зато што си рекао: „Аха!“ — за моје Светилиште када је било оскрнављено, и за земљу Израиљеву када је била опустошена, и за дом Јудин када је отишао у изгнанство,
4зато ћу те, ево, предати у посед синовима истока. Они ће у теби поставити своје таборе и направити своја насеља у теби; они ће јести твој урод и пити твоје млеко.
5Од Раве ћу учинити пашњаке за камиле, а од Амонаца обор за овце. Тада ће знати да сам ја Господ.
6Јер говори Господ Бог: зато што си пљескао рукама, и ударао ногом о тло и с крајњим се презиром радовао у срцу над земљом Израиљевом,
7зато ћу, ево, испружити своју руку на тебе и дати те за плен народима. И истребићу те из народа, искоренићу те из земаља; затрћу те. Тада ћеш знати да сам ја Господ.’“
8Говори Господ: „Зато што су Моав и Сир рекли: ’Гле, дом је Јудин постао као сви други народи’,
9зато ћу отворити границу Моавову, да уклоним његове градове, пограничне градове, понос земље: Вет-Јесимот, Вал-Меон и Киријатајим.
10Даћу Амонце у посед синовима истока, да се Амонци не спомињу међу народима.
11И над Моавцима ћу извршити суд. Тада ће знати да сам ја Господ.“
12Говори Господ Бог: „Зато што је Едом извршио освету над домом Јудиним, па је, светећи им се, навукао на себе кривицу,
13зато, говори Господ Бог: подигнућу руку на Едом и истребићу из њега и људе и стоку, и претворићу га у рушевине; и изгинуће од мача од Темана до Дедана.
14Осветићу се Едому руком мога народа Израиља. Они ће поступити с Едомом по моме гневу и јарости. Тако ће упознати моју освету — говори Господ Бог.“
15Говори Господ Бог: „Зато што су Филистејци извршили освету, светећи се с презиром у срцу, и затирали с вековним непријатељством,
16зато, говори Господ Бог: ево, подићу руку на Филистејце: истребићу Херећане и уништити остатак што живи уз море.
17Извршићу над њима велику освету и гневно их казнити. И знаће да сам ја Господ, када извршим своју освету над њима.“