Ezekiel 24
1 Дође ми реч Господња девете године, у десетом месецу, десетог дана:
2 „Сине човечији, забележи овај дан, управо овај дан, јер је цар вавилонски на овај исти дан опсео Јерусалим.
3 Испричај причу одметничком дому. Реци им: ’Говори Господ Бог: Пристави котао; пристави га и налиј воду у њега.
4 Стави у њега комаде меса, све најбоље комаде, бут и плећку, и напуни га најбољим костима.
5 Узми најбоље грло ситне стоке и наслажи кости испод њега. Нека добро узаври, тако да се и кости скувају у њему.
6 Зато говори Господ Бог: Тешко крвничком граду, котлу који је загорео, а чија загорелина није уклоњена! Испразни га комад по комад; за њега се неће бацати жреб.
7 Јер његова је крв још у њему: ставио ју је на голу стену; није је пролио на земљу да је покрије прашина.
8 И ја ћу оставити његову крв на голој стени, непокривену, да плане гнев и да се изврши освета.
9 Зато говори Господ Бог: Тешко крвничком граду, јер ћу наложити велики огањ!
10 Стави много дрва, подложи ватру, скувај месо, умешај зачине; нека кости загоре.
11 Затим га стави празног на ужарени угаљ да се загреје, тако да се бронза усија, па да загорелина у њему сагори.
12 Мукотрпан је то посао! Загорелина се не скида с њега чак ни огњем.
13 Развратност је у твојој нечистоти! Зато што сам те чистио, а ти се ниси дала очистити од своје нечистоте, нећеш се више очистити од своје нечистоте, док не искалим свој гнев на теби.
14 Ја, Господ то сам рекао; то долази и то ћу учинити. Нећу одустати, нећу се сажалити, нећу се смиловати. Бићеш кажњена због својих путева и својих дела — говори Господ Бог.’“
15 Дође ми опет реч Господња:
16 „Сине човечији, узећу од тебе жељу твојих очију једним ударцем. А ти не тугуј, не плачи, нити рони сузе.
17 Уздиши тихо, не наричи за мртвима, обмотај турбан око своје главе, обуј сандале на ноге, не покривај своју браду, и не једи што ти спреме људи.“
18 То сам ујутро рекао народу, а увече ми је умрла жена. Ујутро сам учинио као што ми је било заповеђено.
19 Људи ми рекоше: „Зар нам нећеш рећи шта за нас значи све то што радиш?“
20 Ја им рекох: „Дошла ми је реч Господња:
21 ’Реци дому Израиљевом: говори Господ Бог: ево, оскрнавићу своје Светилиште, понос ваше снаге, уживање ваших очију, оно што вам душа жели, а ваши синови и ћерке које сте оставили, попадаће од мача.
22 Тада ћете учинити као што сам ја учинио; нећете покривати браду и нећете јести што вам спреме људи.
23 Турбани ће вам бити на глави а сандале на ногама. И нећете туговати, ни плакати, него ћете иструнути због својих кривица и уздисати један пред другим.
24 Језекиљ ће вам бити знак; што је он радио, радићете и ви. А кад се то догоди, знаћете да сам ја Господ Бог.
25 А ти, сине човечији, онога дана када им одузмем понос њихове снаге, уживање њихових очију и оно што им душа жели, њихове синове и ћерке,
26 тог дана ће доћи бегунац да ти донесе вест.
27 Тог дана ће ти се отворити уста пред тим бегунцем, па ћеш проговорити и нећеш више бити нем; ти ћеш им бити знак. Тада ће знати да сам ја Господ.’“