Bible

1 Ово ми је показао Господ Бог. Гле, корпа летњег воћа. 2 Казао ми је: „Амосе, шта видиш?“ Одговорио сам: „Корпу летњег воћа.“ Господ узврати: „Мом народу, Израиљу, дошао је крај и ја више нећу да му попуштам. 3 На тај дан ће лелек бити храмска песма — говори Господ Бог — посвуда ће бити разбацани многи лешеви. Тише само! 4 Чујте ово, о, ви што газите убогога и сатирете понизне у земљи! 5 Говорите: ’Када ће се завршити младина да продајемо жито, и субота, да отворимо житнице; да закидамо на мери, варамо на теговима и подваљујемо непоштеним теразијама; 6 да за сребро купујемо сиромаха и убогог за сандале, да продајемо житне трице.’“ 7 Господ се заклео поносом Јаковљевим: „Довека заборавити нећу сва њихова дела. 8 Зар се земља због тога неће задрмати и закукати свако живи на њој? Подиће се на њој све попут Нила, набујаће и опашће као Нил египатски. 9 И тога дана ћу дати да сунце зађе у подне, и донећу земљи помрчину у по бела дана —  говори Господ. 10 Окренућу ваше светковине у жалопојку и све песме ваше у нарицаљку. Сва ћу бедра ваша обући у кострет и оћелавићу сваку главу. Учинићу жалопојку као за јединцем и крај тога као дан горчине. 11 Гле, долазе дани — говори Господ Бог — када ћу послати глад на земљу. Али не глад за хлебом, не жеђ за водом, већ за слушањем речи Господњих! 12 Тумараће од мора до мора и од севера до истока. Лутаће с једног краја на други, тражиће реч Господњу и неће је наћи. 13 Тога ће дана од жеђи смалаксати лепе девојке и младићи, 14 они који се заклињу идолом Самарије и говоре: ’Жив био твој бог, о, Дане! Жив био пут у Вир-Савеју!’ И онда ће пасти и више се неће дићи.“