1Ово ми је показао Господ Бог. Гле, саздао је скакавце кад пролећни усеви почињу да ничу. И гле, то су усеви након царске косидбе!
2И тако су попасли све биље по земљи, а ја сам рекао: „О, Господе Боже, молим те опрости! Али, како ће се дићи Јаков кад је тако нејак?“
3Господ се сажалио због овог. „Неће тако бити“ — рекао је Господ.
4Ово ми је показао Господ Бог. Гле, Господ Бог је позвао огањ да суди и он прогута големи бездан и прогута поље.
5А ја сам рекао: „О, Господе Боже, молим те опрости! Али, како ће се дићи Јаков кад је тако нејак?“
6Господ се сажалио због овог. „Неће ни ово тако бити“ — рекао је Господ.
7Ово ми је показао Господ Бог. Гле, Господ је стајао на зиду прављеном по виску, а у руци му је био висак.
8И рекао ми је Господ: „Амосе, шта видиш?“ Одговорио сам: „Висак.“ Господ узврати: „Ево, постављам висак усред свог народа Израиља и више им не попуштам.
9Опустеће Исакове узвишице и светилишта Израиљева ће се срушити. А ја ћу мачем да устанем на дом Јеровоамов.“
10Амасија, свештеник из Ветиља, је поручио Јеровоаму, цару Израиља: „ Знаш, против тебе се уротио Амос усред дома Израиљевог. Земља не може да трпи његове речи!
11Ево шта каже Амос: ’Јеровоам ће скончати од мача, а Израиљ из своје земље сигурно иде у изгнанство.’“
12Амасија је рекао Амосу: „Одлази, видеоче! Бежи у Јудину земљу па тамо једи хлеба и пророкуј!
13А у Ветиљу не смеш више да пророкујеш јер је ово царево светилиште и престоница суверена.“
14Амос је одговорио Амасији речима: „Нисам био ни пророк ни пророков син. Био сам сточар и дивље смокве сам гајио.
15Господ ме је узео од стада и рекао ми је Господ: ’Иди, пророкуј Израиљу, мом народу.’
16И сада чуј Господњу реч: ти кажеш: ’Не пророкуј против Израиља и не жвали против дома Исаковог.’
17Зато овако каже Господ: ’Жена ће ти постати градска блудница, а синови твоји и твоје ћерке ће пасти од мача. Твоје ће се имање ужетом премерити и разделити, а ти ћеш умрети на нечистом тлу. А Израиљ ће сигурно из своје земље отићи у изгнанство.’“