1У то време је цар Ирод почео да злоставља неке чланове цркве.
2Тако је погубио мачем Јакова, Јовановог брата.
3Када је краљ видео да је то по вољи Јеврејима, наредио је да ухапсе и Петра. То се догодило током празника Бесквасних хлебова.
4Пошто га је ухапсио, бацио га је у тамницу и предао на чување стражи подељеној у четири групе од по четири војника. Намеравао је да га после Пасхе изведе пред народ.
5Док су Петра чували у тамници, црква се жарко молила Богу за њега.
6Ноћ пре него што је Ирод намеравао да га изведе, Петар је спавао између двојице војника двоструко окован, док су стражари пред вратима чували тамницу.
7Изненада се појави анђео Господњи и светлост обасја ћелију. Анђео куцну Петра у ребра и пробуди га говорећи: „Хајде, устани брзо!“ Окови спадоше са Петрових руку.
8Анђео настави: „Опаши се и обуј своје сандале!“ Петар уради тако. Онда му анђео рече: „Заогрни се огртачем и пођи за мном.“
9Петар је изашао и кренуо за њим. Није знао да је то, што је анђео урадио, стварност, него је мислио да има виђење.
10Прошли су поред прве и друге страже, те дошли до гвоздених врата која воде у град. Сама су се отворила пред њима, те су изашли. Када су прошли једну улицу, анђео одједном оде од њега.
11Тада Петар, дошавши к себи, рече: „Сада заиста знам да је Господ послао свога анђела, те ме избавио од Иродове руке и од свега што је јудејски народ очекивао.“
12Када је то схватио, дошао је до куће Марије, мајке Јована званог „Марко“, где су се многи окупили на молитву.
13Кад је Петар покуцао на дворишна врата, дошла је слушкиња по имену Ружа да ослухне.
14Препознавши Петров глас, од силне радости није отворила врата, него је утрчала унутра и јавила да Петар стоји пред вратима.
15„Ти ниси при чистој свести“ — рекли су јој. Но, како је она и даље упорно тврдила своје, рекли су: „То је његов анђео.“
16Али Петар је упорно куцао. Када су коначно отворили врата и угледали Петра, били су запањени.
17Петар им је дао знак руком да буду тихи, а затим им је испричао како га је Господ извео из тамнице. Још је додао: „Јавите Јакову и осталој браћи за ово.“ Затим је изашао и отишао на друго место.
18У зору је настао велики метеж међу војницима, шта се десило са Петром.
19Ирод је наредио да га нађу, али га није нашао. Пошто је саслушао стражаре, наредио да их погубе. Потом је из Јудеје отишао у Кесарију, па је тамо остао.
20Ирод се веома љутио на Тирце и Сидонце. Ипак, они су са здруженим посланством дошли пред њега. Пошто су задобили царевог коморника Власта, молили су за мир, јер је њихова земља увозила храну из краљеве.
21Уговореног дана, Ирод је, одевен у краљевску одору, сео на судијску столицу и одржао говор пред народом.
22Народ је узвикивао: „Ово је глас бога, а не човека!“
23Истог часа анђео Господњи удари Ирода, јер није дао част Богу; умро је изједен од црва.
24Али реч Божија се и даље ширила и расла.
25Пошто су Варнава и Савле извршили своју службу, вратили су се из Јерусалима и повели са собом Јована званог „Марко“.