1Апостоли и браћа широм Јудеје чули су да су незнабошци прихватили реч Божију.
2Када се Петар вратио у Јерусалим, неки од обрезаних верника су му приговарали:
3„Ушао си у кућу необрезаних људи и јео са њима.“
4Петар је тада почео да им редом објашњава шта се збило:
5„Док сам био у Јопи и молио се, у заносу сам имао виђење: са неба се спуштало нешто као велико платно завезано на сва четири краја, и дошло до мене.
6Пажљиво га осмотривши, запазио сам у њему четвероножне животиње, дивље звери, гмизавце и птице.
7Уто зачух глас који ми је рекао: ’Устани, Петре, закољи и једи!’
8Ја одговорих: ’Нипошто, Господе! Никада нешто погано или нечисто није ушло у моја уста.’
9Глас ми је по други пут проговорио: ’Не називај нечистим оно што је Бог прогласио чистим!’
10Ово се поновило три пута, а онда је све то било одвучено на небо.
11Баш у том часу су дошла три човека и зауставила се пред кућом у којој смо били; били су послани из Кесарије по мене.
12Дух ми је рекао да пођем с њима без оклевања. Са мном су пошла и ова шесторица браће, па смо отишли у кућу онога човека.
13Он нам је испричао како је у својој кући видео анђела који је стао пред њега и рекао: ’Пошаљи неког у Јопу и позови Симона прозваног Петра.
14Он ће ти саопштити речи преко којих ћеш се спасти и ти и твоји укућани.’
15Ја сам тек почео да говорим, кад ли на њих сиђе Свети Дух, баш као што је сишао на нас у почетку.
16Сетих се тада речи Господње: ’Јован је крштавао водом, а ви ћете бити крштени Светим Духом.’
17Ако је, дакле, Бог њима дао исти дар као и нама када смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да спречим Бога у томе?“
18Када су то чули, умирили су се и почели да славе Бога говорећи: „Бог је, дакле, и незнабошцима омогућио покајање које води у живот!“
19А они што су се расејали због прогонства које је настало кад је Стефан страдао, дошли су све до Феникије, Кипра и Антиохије. Реч нису проповедали ником другом осим Јеврејима.
20Ипак, међу њима је било неких Кипрана и Киринејаца. Стигавши у Антиохију, они су говорили и Грцима објављујући им Радосну вест о Господу Исусу.
21Рука Господња је била са њима, па је велико мноштво људи поверовало обративши се Господу.
22Вест о њима је дошла и до ушију цркве у Јерусалиму, па су послали Варнаву у Антиохију.
23Када је стигао и видео шта је Бог учинио по својој милости, веома се обрадовао, па их је храбрио да, одлучни у срцу, остану верни Господу.
24Варнава је био честит човек, испуњен Светим Духом и вером. Много народа је тада пришло Господу.
25Варнава је затим отишао у Тарс да нађе Савла.
26Када га је нашао, довео га је у Антиохију. Ту су се годину дана састајали са црквом и поучавали велики број људи. У Антиохији су ученици први пут названи „хришћанима.“
27Тих дана су у Антиохију дошли пророци из Јерусалима.
28Један од њих, по имену Агав, устао је, и надахнут Духом прорекао да ће велика глад задесити читав свет. То се и догодило за време Клаудијеве владавине.
29Ученици су одлучили да пошаљу помоћ браћи у Јудеји — свако према својим могућностима.
30Тако су и учинили пославши дар старешинама преко Варнаве и Савла.