1Зато још више треба да пазимо на оно што смо чули, да не промашимо циљ.
2Јер, ако је Реч изречена преко анђелâ била обавезујућа и ако су сваки преступ и непослушност добијали праведну казну,
3како онда ми да је избегнемо ако пренебрегнемо толико спасење? Спасење које је прво објавио Господ, затим нам га потврдили они који су га чули,
4а Бог га посведочио знамењима, чудима, разним делима силе и даровима Светога Духа, које је разделио по својој вољи.
5Бог није анђелима потчинио будући свет о коме говоримо.
6Неко је негде посведочио, рекавши: »Шта је човек да га се сећаш, или син човечији да ти је до њега стало?
7 Учинио си га тек мало мањим од анђела, овенчао га славом и чашћу,
8 све си му под ноге потчинио.« А када му је све потчинио, није остало ништа непотчињено. Сада још не видимо да му је све потчињено,
9али видимо Исуса — који је био учињен тек мало мањим од анђелâ — овенчаног славом и чашћу зато што је претрпео смрт да би, Божијом милошћу, окусио смрт за све људе.
10Да би многе синове довео у славу, доликовало је Ономе за кога и кроз кога све постоји да Зачетника њиховог спасења учини савршеним кроз страдање.
11Јер, и Онај који освештава и они који се свештају, сви су од једнога. Зато се он не стиди да их зове браћом
12када каже: »Објавићу твоје име својој браћи, усред скупа ти певати хвалоспеве.«
13И још: »У њега ћу се уздати.« И још: »Ево мене и деце коју ми је дао Бог.«
14Пошто су деца од крви и меса, и он је узео удела у крви и месу, да смрћу уништи онога који има власт над смрћу, то јест ђавола,
15и да ослободи оне који су, бојећи се смрти, целог живота били у ропству.
16Јер, он не помаже анђелима, него помаже Авраамовим потомцима.
17Зато је било потребно да у свему буде сличан браћи, да би пред Богом могао да постане милосрдан и веран Првосвештеник, који врши помирење за грехе народа.
18Јер, пошто је и сам трпео док је био искушаван, може да помогне искушаванима.