1Бог је у прошлости много пута и на разне начине говорио нашим праоцима преко пророкâ,
2а у ове последње дане проговорио је нама преко Сина, кога је одредио да буде наследник свега, чијим посредством је створио и свет.
3Он је одсјај Божије славе и прави одраз његовог бића, који све носи својом силном речју. Пошто је извршио очишћење од греха, сео је здесна Величанству на небесима,
4поставши толико моћнији од анђелâ колико је наследио узвишеније име од њиховог.
5Јер, коме од анђела је Бог икадa рекао: »Ти си мој Син, данас те родих«? Или пак: »Ја ћу му бити Отац, а он ће ми бити Син«?
6И опет, када Прворођенога уводи у свет, каже: »Нека му се поклоне сви Божији анђели.«
7За анђеле каже: »Своје анђеле чини ветровима и своје слуге огњеним пламеновима«,
8а за Сина: »Твој престо, Боже, стоји довека и жезло правичности жезло је твога царства.
9Заволео си праведност, а замрзео безакоње. Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости као ниједнога од твојих другова«,
10и: »У почетку си, Господе, поставио темеље земље и небеса су твојих руку дело.
11Ти остајеш, а они ће нестати и сасвим се отрцати као одећа.
12Савићеш их као огртач, као одећу, и измениће се. Али ти си увек исти и твојим годинама нема краја.«
13Којем од анђела је икада рекао: »Седи ми здесна док твоје непријатеље не положим као подножје под твоје ноге«?
14Зар сви они нису служитељски духови, послани да служе онима који ће наследити спасење?