1Врати се, врати, Суламко, врати се, врати, да те гледамо! Шта ћете гледати на Суламки док између два реда плеше?
2Како су лепе ноге твоје у сандалама, кћери кнежевска! Прегиби бокова твојих су као огрлице створене рукама уметника.
3Пупак ти је као чаша округла која није никад без пића. Трбух ти је као стог пшенице, љиљанима ограђен.
4Две су дојке твоје као два ланета близанца.
5Врат ти је као кула од слонове кости. Очи су твоје као језера у Есевону на вратима ватравимским. Нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску.
6Глава је твоја на теби као Кармил, а коса на глави твојој као порфира, цар се у њој заплео!
7Како си лепа и како си љупка, најдража међу милинама.
8Стас је твој као палма, а дојке су ти као гроздови.
9Ја рекох: „Попећу се на палму и дохватићу гране њене. Дојке ће твоје бити као гроздови на лози и дах уста твојих као јабуке.”
10Непца су твоја као вино добро које тече право драгом мом и клизи преко усана и зуба.
11Ја припадам драгом свом, и ја сам жеља његова.
12Ходи, драги мој, да у поље идемо, да у селима заноћимо!
13Поранићемо у винограде да видимо да ли лоза пупи, да ли се грожђе замеће, да ли нарови цветају.
14Мандрагоре мирис пуштају, на вратима нашим је свакојако воће, ново и старо, које сам за тебе чувала, драги мој.