Revelation 9
1 И пети анђео затруби: и видех звезду која је с неба пала на земљу, и даде јој се кључ од ждрела бездана.
2 И отвори ждрело бездана, те се подиже дим из ждрела као дим велике пећи, а сунце и ваздух беху помрачени од дима из ждрела.
3 И из дима изађоше скакавци на земљу, па им се даде моћ какву имају земаљске шкорпије.
4 И би им речено да не уде трави земаљској, нити икаквој зелени, нити икаквом дрвету, него само људима који немају Божјег печата на својим челима.
5 И даде им се моћ не да их убијају, него да их киње пет месеци; и њихово кињење беше као кињење шкорпије – кад убоде човека.
6 А у оне дане људи ће тражити смрт и неће је наћи и желеће да умру, и смрт ће бежати од њих.
7 А прилике које се као скакавци појавише беху сличне коњима припремљеним за бој, а на њиховим главама беху венци слични злату, лица им пак беху као људска лица.
8 И имаху власи као женска коса, а зуби им беху као у лавова,
9 имаху и оклопе као гвоздене оклопе, а шум њихових крила беше као тутњава кола с многим коњима који трче у бој.
10 И имаху репове и жалце као у шкорпија, а у њиховм реповима беше њихова моћ да науде људима пет месеци.
11 Они имају над собом цара, анђела бездана, коме је име на јеврејском језику Авадон, а на грчком се зове Аполион.
12 Једно зло прође; види, иду још два за овим.
13 И шести анђео затруби: и чух један глас од четири рогља златног жртвеника пред Богом
14 где говори шестом анђелу који имаше трубу: „Одреши четири анђела који су свезани на великој реци Еуфрату.”
15 И беху одрешена четири анђела, припремљена за час и дан и месец и годину, да побију трећину људи.
16 А број те војске беше две стотине милиона коњаника, чух њихов број.
17 И у том виђењу овако видех коње и оне што сеђаху на њима; имали су ватрене и плаветне и жуто обојене оклопе, а коњске главе беху као главе лавова и из њихових уста излажаше ватра и дим и сумпор.
18 Од ове три недаће погибе трећина људи, од ватре и дима и сумпора што излажаше из њихових уста.
19 Јер сила тих коња беше у њиховим устима и њиховим реповима: њихови репови су, наиме, слични змијама, имају главе и њима уде.
20 Остали пак људи, који не погибоше од ових недаћа, не покајаше се за дела својих руку – да се не клањају демонима и златним и сребрним и бронзаним и каменим и дрвеним идолима, који не могу ни гледати ни слушати ни ходати,
21 и не покајаше се за своја убиства, ни за своја врачања, ни за своје блудничење, ни за своје крађе.