1И видех другог јаког анђела како силази с неба, обучена облаком, и дуга беше на његовој глави, а лице његово беше као сунце и ноге његове као ватрени стубови,
2и имаше у својој руци отворену књижицу. И стави своју десну ногу на море, а леву на земљу,
3те повика веома гласно – као лав кад риче. А кад повика, проговорише седам громова својим гласовима.
4И кад проговорише седам громова, намеравао сам да пишем; тада чух глас с неба који говораше: „Запечати што рекоше седам громова и то не пиши.”
5И анђео кога видех где стоји на мору и на земљи подиже своју десну руку према небу
6и закле се оним што живи у све векове, који је створио небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему да времена неће више бити,
7него ће се у дане гласа седмога анђела, кад он буде затрубио, свршити тајна Божја, као што је објавио својим служитељима, пророцима.
8И глас који чух с неба опет проговори са мном и рече: „Иди, узми отворену књигу у руци анђела који стоји на мору и на земљи!”
9И одох анђелу и рекох му да ми да књижицу. И рече ми: „Узми и поједи је, и загорчаће ти стомак, али у устима твојим биће слатка као мед.”
10И узех књижицу из анђелове руке и поједох је, и беше у мојим устима слатка као мед. А кад је поједох, загорча ми стомак.
11И рекоше ми: „Треба поново да пророкујеш о многим народима, народностима и царевима.”