1И видех у десници онога што сеђаше на престолу књигу, исписану изнутра и споља, запечаћену са седам печата.
2И видех јаког анђела како објављује снажним гласом: „Ко је достојан да отвори књигу и да отпечати њене печате?”
3И нико ни на небу, ни на земљи, ни под земљом није могао да отвори ту књигу, нити да загледа у њу.
4А ја сам много плакао што се не нађе нико достојан да отвори књигу, нити да загледа у њу.
5И један од старешина рече ми: „Не плачи! Види, победио је лав из Јудина племена, изданак из корена Давидова, па може да отвори књигу и њених седам печата.”
6И видех сред престола и четири жива бића и сред старешина Јагње где стоји као заклано, са седам рогова и седам очију, то је седам Божјих духова посланих по свој земљи.
7И дође, те узе књигу из деснице онога што седи на престолу.
8И кад узе књигу, четири жива бића и двадесет четири старешине падоше пред Јагњетом, и свако је имао китару и златне зделе, пуне тамјана, а то су молитве светих.
9И певаху нову песму говорећи: „Достојан си да узмеш књигу и да отвориш њене печате зато што си био заклан и што си својом крвљу искупио Богу људе од сваког племена и језика и народа и народности
10и учинио их Богу нашем царевима и свештеницима, и они ће царевати на земљи.”
11И видех и чух глас многих анђела око престола, и живих бића, и старешина, и њихов број беше миријаде миријада и хиљаде хиљада,
12који говораху снажним гласом: „Јагње, које је заклано, достојно је да прими силу и богатство и мудрост и моћ и част и славу и благослов.”
13И свако створење које је на небу и на земљи и под земљом и на мору, и све што је у њима, чух како говоре: „Благослов и част и слава и сила у све векове ономе што седи на престолу и Јагњету!”
14А четири жива бића говораху: „Амин”, и старешине падоше и поклонише се.