1Потом видех и, гле, на небу отворена врата и први глас који чух како као труба говори са мном, рече: „Попни се овамо и показаћу ти шта има да се збуде после овога.”
2Одмах се занех, и види, на небу стајаше престо, а на престолу сеђаше неко,
3и тај што сеђаше беше наизглед као камен јаспис и сард, и около престола беше дуга наизглед као смарагд.
4И около престола беху двадесет четири престола, а на престолима видех двадесет четири старешине како седе, обучени у беле хаљине, а на својим главама имаху златне круне.
5И од престола излажаху муње и гласови и громови, а седам ватрених буктиња горело је пред престолом; то су седам Божјих духова.
6И пред престолом беше као стаклено море слично кристалу; а сред престола и око престола четири жива бића пуна очију спреда и састраг.
7И прво живо биће беше као лав, а друго живо биће као јунац, треће пак живо биће имаше лице као лице човека, и четврто живо биће беше као орао који лети.
8И свако од четири жива бише имаше по шест крила, наоколо и изнутра пуних очију; и немају починак ни дању ни ноћу говорећи: „Свет, свет, свет је Господ Бог, Сведржитељ, који беше и који јесте и који ће доћи.”
9И кад жива бића дадоше славу и част и захвалност ономе што седи на престолу, који живи у све векове,
10падоше двадесет четири старешине пред ониме што живи у све векове, те метнуше своје круне пред престо говорећи:
11„Достојан си, Господе и Боже наш, да примиш славу и част и силу, јер ти си створио све и твојом вољом све беше и све би створено.”