Psalms 78
1 Асафова поучна песма. Послушај, народе мој, поуку моју! Пригни уво к речи уста мојих!
2 Отворићу уста своја за поуку објавићу тајне из давнина.
3 Оно што чусмо и дознасмо, што нам казиваху оци наши,
4 то нећемо деци њиховој затајити. Предаћемо будућем нараштају славу и силу Господњу и чудеса која учини.
5 Сведочанство постави у Јакову, закон заснова у Израиљу, за који заповеди оцима нашим да деци својој предају.
6 Тако би сазнао будући нараштај и деца која ће се родити, да и они својој деци казују,
7 да положе у Бога надање своје, да не заборављају дела Божја, већ да испуњавају заповести његове.
8 Да не буду као очеви њихови, нараштај пркосан и непослушан и духом својим Богу неверан.
9 Синови Јефремови, ратници с луковима, у дан битке окренуше леђа.
10 Божји савез нису сачували и не хтедоше ићи по закону његовом.
11 Заборавише дела његова и чудеса која им показа.
12 Пред оцима њиховим чуда је чинио у земљи египатској, у пољу соанском.
13 Море раздели и њих проведе, а вода је као насип стајала.
14 Дању их је водио облаком, а сву ноћ огњем сјајним.
15 У пустињи стену расцепи и напоји их обилно, као из извора.
16 Из стене потоке изведе и вода као река потече.
17 Међутим, они су и даље грешили њему и у пустињи су Свевишњем пркосили.
18 Кушали су Бога у срцима својим и из похлепе храну тражили.
19 Викали су Богу и говорили: „Може ли Бог за столом да припреми храну у пустињи?”
20 И, ето, он у стену удари, вода потече и реке се разлише! „Може ли хлеба дати и месо припремити народу свом?”
21 Господ то зачу, огањ се на Јакова распламса и гнев се на Израиља разбукта.
22 Они Богу нису веровали, нити се у спасење његово уздали.
23 Тада он одгоре облацима заповеди, отвори бране небеске
24 и пусти на њих ману за јело, даде им храну небеску.
25 Хлеб анђеоски човек је јео, хране им је давао изобилно.
26 Он на небу покрену ветар источни и силом својом доведе ветар јужни.
27 Као прахом засу их месом и као песком морским птицама крилатим.
28 Падоше посред збора њиховог и око шатора њихових.
29 Они једоше и наситише се веома и даде им шта су желели.
30 Још нису били задовољили похлепу и још је јело било у устима њиховим
31 кад се гнев Божји распали на њих, помори најсилније међу њима и младиће израиљске поби.
32 И поред тога, они су грешили и даље и нису веровали чудесним делима његовим.
33 Он учини празним дане њихове, а године њихове страшним.
34 Кад их је убијао, онда су га тражили, враћали су се и обраћали Богу.
35 Сећали су се да је Бог утврђење њихово и Бог Свевишњи искупитељ њихов.
36 Међутим, они су га обмањивали устима својим и лагала га језиком својим.
37 Срце њихово није припадало њему, нити су били верни савезу његовом.
38 Он је милостив био, грехе им праштао и није их уништио. Често је задржавао гнев свој да не би плануо свом јарошћу својом.
39 Сећао се да су они тело, ветар који пролази и не враћа се.
40 Колико су му пута пркосили у пустињи и вређали у пустоши!
41 Изнова су Бога искушавали и жалостили свеца Израиљевог.
42 Нису се сећали руке његове, дана кад их је од непријатеља избавио,
43 ни чудеса његових у Египту, нити дела његових у пољу соанском.
44 Претворио је у крв реке и потоке њихове, тако да нису могли да пију.
45 Послао је на њих обаде да их боду и жабе да их море.
46 Летину њихову предаде скакавцу и муку њихову штеточинама.
47 Винограде им поби градом, а смокве њихове сланом.
48 Стоку њихову предаде граду и стада њихова муњама.
49 Сручи на њих жесток гнев свој, јарост, срџбу и невољу, те веснике невоља.
50 Поравна стазу гневу своме, не поштеди им душе од смрти и животе њихове предаде куги.
51 Поби све прворођене у Египту, првенце у шаторима Хамовим.
52 Затим као овце поведе народ свој и водио га је као стадо кроз пустињу.
53 Водио их је поуздано, тако да се они нису бојали, а непријатеље њихове прекри море.
54 Потом их доведе до свете границе своје, на ову гору, коју освоји десница његова.
55 Истера пред њима варваре, мером им наследство раздели и у шаторе њихове насели племена Израиљева.
56 Међутим, они су искушавали и гневили Бога Свевишњег и нису држали заповести његове.
57 Отидоше и изневерише као очеви њихови, затајише као лук непоуздан.
58 Расрдише га узвишицама својим и изазваше љубомору киповима својим.
59 Бог чу то, разгневи се и снажно одбаци Израиљ.
60 Он напусти боравиште своје у Силому, шатор у којем је с људима боравио.
61 Предаде у ропство снагу своју и у руке непријатеља славу своју.
62 Предаде мачу народ свој, разгневи се на наслеђе своје.
63 Младиће његове прогута огањ и девицама његовим не запеваше песму свадбену.
64 Свештеници његови падоше од мача, не заплакаше удовице њихове.
65 Тада се, као после сна, пробуди Господ, као јунак који се вина напојио.
66 Он с леђа поби непријатеље своје, зададе им срамоту вечну.
67 Тада одбаци шатор Јосифов и не изабра племе Јефремово,
68 него изабра племе Јудино и гору Сион, која му омили.
69 Он сагради светилиште своје до неба високо, као земљу утврди га довека.
70 Потом изабра Давида, слугу свога, изведе га из торова овчијих.
71 Узе га од оваца дојилица да напаса народ његов, Јакова и Израиљ, наслеђе своје.
72 Он их је напасао срцем чистим и водио их вештином руку својих.