Psalms 77
1 Хоровођи, по Идутуну. Псалам Асафов.
2 Гласом својим Богу вапим, гласом својим и Бог ће ме услишити.
3 У дан невоље своје Господа сам тражио. Ноћу је рука моја испружена и не спушта се. Душа моја не може да се утеши.
4 Бога помињем и уздишем, размишљам и дух ми каже.
5 Не даш ми да очи склопим, клонуо сам, да говорим не могу.
6 Размишљам о старим данима, годинама давним.
7 Сећам се у ноћи песме своје уз жице, у срцу испитујем дух свој:
8 „Зар ће нас Господ одбацити заувек и неће се смиловати?
9 Зар је заувек престала милост његова и обећање његово престало за поколења?
10 Зар је Бог заборавио да се смилује и у гневу затворио милосрђе своје?”
11 Тада рекох: „То је патња моја јер се променила десница Свевишњег.”
12 Памтим дела Господња, сећам се ранијих чудеса твојих.
13 Размишљао сам о свим делима твојим, промишљао сам о творевини твојој.
14 Боже, свети су путеви твоји! Који је бог велик као Бог наш?
15 Ти си Бог који чудеса чиниш, народима си показао силу своју!
16 Мишицом својом ослободио си народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове!
17 Видеше те воде, Боже, видеше те воде и устукнуше и бездан се узбурка.
18 Облаци излише воду, облаци громом загрмеше и муње твоје полетеше.
19 Грмљавина твоја се орила, муње су осветљавале круг земаљски, земља се затресе и задрхта.
20 Кроз море се отвори пут теби, кроз силну воду стаза твоја, а трагове твоје не виде нико!
21 Народ свој водио си као стадо руком Мојсијевом и Ароновом.