Proverbs 31
1 Речи Лемуила, цара Масе, којим га је учила мајка његова.
2 Шта, сине мој? Шта, сине утробе моје? Шта, сине завета мојих?
3 Немој да дајеш женама снагу своју, ни путеве своје рушитељима царева.
4 Не приличи царевима, Лемуило, не приличи царевима да вино пију, ни кнезовима пића жестока,
5 да не би због пића заборавили законе и изврнули правицу невољницима.
6 Дајте жестоко пиће губитнику и вино растуженима.
7 Он нека пије да заборави муку своју и да се не сећа невоље своје.
8 Отварај уста своја за немога и за расправу напуштених.
9 Отварај уста своја, суди праведно и дај правду невољном и сиромаху.
10 Ко ће наћи жену савршену? Она вреди више него бисер!
11 Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће нестати.
12 Она му чини добро, а не зло, у све дане живота његовог.
13 Тражи вуну и лан и с љубављу раде руке њене.
14 Она је као лађа трговачка, из даљине доноси храну себи.
15 Устаје док је још ноћ, храни укућане своје и упућује слушкиње своје.
16 Примети поље и купује га, зарадом својих руку сади виноград.
17 Опасује чврсто бедра своја и снажи мишиће своје.
18 Она види како јој посао напредује, не гаси јој се ноћу светиљка.
19 Рукама својим прихвата преслицу, вретено држи прстима својим.
20 Отвара сиромаху руку своју и шаке своје убогоме.
21 Не боји се снега за кућу своју јер сви у кући по два огртача имају.
22 Покриваче сама себи шије, у платно и скерлет се облачи.
23 Муж њен је угледан на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24 Кошуљу шије и продаје и појасеве трговцу даје.
25 Снага и лепота су одећа њена и смеши се сутрашњем дану.
26 Отвара мудро уста своја и наука блага је на језику њеном.
27 Пази на владање укућана својих и у беспослици хлеб не једе.
28 Синови јој се уздижу и њу благосиљају, муж њен такође је хвали.
29 „Многе су се жене показале врсне, али ти их надвисујеш!”
30 Љупкост је варљива, а лепота пролазна. Жена која се боји Господа похвалу заслужује.
31 Дајте јој од плода руку њених и нека је на вратима хвале дела њена!