1Реч Господња која дође Михеју Моресећанину, коју он виде за Самарију и Јерусалим у време Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних:
2„Чујте сви народи, слушај, земљо, и све што је на њој! Господ Бог вам је сведок, Господ из светог храма свог.
3Ево, Господ излази из места свога. Силази и иде по висинама земаљским.
4Планине се под њим топе, долине пуцају, као восак пред пламеном, као вода која се низ стрмину слива.
5Све је то због злочинства Јаковљевог и због грехова дома Израиљевог. Које је злочинство Јаковљево? Зар није Самарија? Шта су култне узвишице Јудине? Зар није Јерусалим?
6Учинићу од Самарије гомилу у пољу, да се виногради засађују. Побацаћу у долину камење њено и темеље ћу јој открити.
7Биће разбијени сви кипови њени, изгореће у огњу сва зарада нечасна. Разбићу све кипове њене јер су скупљени од плате блудничке, и опет ће бити плата блудничка.
8Плакаћу и ридаћу због тога. Ићи ћу бос и го. Завијаћу као шакали и кричаћу као нојеви.
9Рана јој је непреболна, до Јуде допире. Дотиче врата народа мога, до Јерусалима.
10Не јављајте Гату, не плачите! У Вит-Афри ваљајте се у праху!
11Изађи срамотно, становнице сафирска! Неће изаћи становница сананска! Вет-Езил је из темеља ишчупан, из чврстих основа својих!
12Страхује за имовину становница Марота јер зло силази од Господа на врата јерусалимска.
13Упрегни у кола брзе коње, становнице лахиска! Ти си била узрок греха кћери сионске, јер су у теби били грехови Израиља.
14Подај отпуст Моресету гатском. Домови ахсивски превариће цареве Израиљеве.
15Наследника ћу ти довести, становнице мариска! У Одолам ће доћи слава Израиљева.
16Почупај се и острижи за милом децом својом.”