1И приступише фарисеји и садукеји, па кушајући затражише од њега да им покаже знак с неба.
2Он пак одговори и рече им: „Кад настане вече, говорите: ‘Биће ведро јер је небо црвено’,
3а ујутру: ‘Данас ће бити олуја јер је небо црвено и мутно.’ Лице неба знате да разликујете, а знаке времена не можете?
4Зли и прељуботворни нараштај тражи знак, и знак му се неће дати, осим знака Јонина.” И остави их, те оде.
5А ученици пређоше на другу страну и заборавише да узму хлеба.
6Исус им рече: „Гледајте и чувајте се квасца фарисејског и садукејског.”
7Они пак размишљаху у себи говорећи: „Хлеба нисмо понели.”
8Али Исус сазна то, па рече: „Шта размишљате у себи, маловерни, што хлеба нисте понели?
9Зар још не разумете и не сећате се пет хлебова на пет хиљада и колико котарица накуписте?
10Ни седам хлебова на четири хиљаде и колико котарица накуписте?
11Како не разумете да вам не рекох за хлебове? Чувајте се квасца фарисејског и садукејског.”
12Тада разумеше да није рекао да се чувају хлебног квасца, него фарисејског и садукејског учења.
13А кад Исус дође у околину Кесарије Филипове, питаше своје ученике говорећи: „Шта кажу људи ко је Син човечји?”
14Они рекоше: „Једни – да је Јован Крститељ, други – да је Илија, а трећи – да је Јеремија или један од пророка.”
15Рече им: „А ви шта кажете, ко сам ја?”
16Одговори Симон Петар и рече: „Ти си Христос, Син Бога живога.”
17А Исус одговори и рече му: „Блажен си, Симоне, сине Јонин, јер ти то не откри тело и крв, него Отац мој који је на небесима.
18И ја ти кажем да си Петар, и на тој стени сазидаћу цркву своју, и врата адова неће је надвладати.
19И даћу ти кључеве царства небескога, и што свежеш на земљи, биће свезано на небу, и што разрешиш на земљи, биће разрешено на небу.”
20Тада заповеди ученицима да никоме не кажу да је он Христос.
21Отада поче Исус казивати својим ученицима да он треба да иде у Јерусалим и много да пострада од старешина, првосвештеника и књижевника, да буде убијен, а трећи дан да васкрсне.
22А Петар га узе на страну и поче га корити говорећи: „Боже сачувај, Господе, неће ти се то догодити!”
23А он се окрену и рече Петру: „Иди од мене, сатано, саблазан си ми, јер не мислиш што је Божје, него што је људско.”
24Тада рече Исус својим ученицима: „Ако ко хоће да пође за мном, нека се одрече себе самога и узме крст свој и иде за мном.
25Јер ко хоће да спасе свој живот – изгубиће га, а ко изгуби свој живот мене ради – наћи ће га.
26Јер шта ће користити човеку ако сав свет добије, а животу своме науди? Или какву замену ће дати човек за свој живот?
27Јер ће доћи Син човечји у слави свога Оца са анђелима својим, и тада ће узвратити свакоме по његовом делању.
28Заиста вам кажем да међу онима што стоје овде има неких који неће окусити смрти док не виде Сина човечјег где долази у свом царству.”