1Тада приступише Исусу фарисеји и књижевници из Јерусалима и рекоше:
2„Зашто твоји ученици преступају предање старих? Јер не перу своје руке кад једу хлеб.”
3А он им у одговору рече: „Зашто и ви преступате заповести Божју због свога предања?
4Бог је, наиме, рекао: ‘Поштуј оца и мајку’ и ‘Ко ружи оца или мајку, смрћу да умре’,
5а ви говорите ко оцу или мајци каже: ‘Жртвени је дар чиме бих ти могао помоћи’, тај не треба да поштује свога оца или своју мајку;
6и укинусте Божју реч због вашега предања.
7Лицемери, добро је пророковао за вас Исаија:
8‘Овај народ ме поштује уснама, а срце је њихово далеко од мене.
9Узалуд ме поштују учећи науке које су људске заповести.’”
10И дозва народ, па им рече: „Слушајте и разумејте:
11не погани човека што улази у уста, него што излази из уста, то погани човека.”
12Тада приђоше ученици и рекоше му: „Знаш ли да су се фарисеји саблазнили кад су чули ову реч?”
13А он одговори и рече: „Сваки засад који не посади Отац мој небески, биће искорењен.
14Оставите их! Слепи су вође слепима; а кад слепи води слепога, обојица ће пасти у јаму.”
15А Петар одговори и рече му: „Објасни нам ову причу.”
16Он пак рече: „Зар и ви још не разумете?
17Не схватате ли да све што улази у уста иде у трбух и избацује се напоље?
18А што излази из уста, из срца излази, и то погани човека.
19Јер из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле.
20То погани човека, а јести неопраним рукама не погани човека.”
21Изашавши оданде Исус се повуче у крајеве Тира и Сидона.
22И, гле, жена Хананејка изађе из оних крајева и повика говорећи: „Смилуј се на мене, Господе, сине Давидов, моју ћерку демон тешко мучи.”
23А он јој не одговори ни речи. Тада приступише његови ученици и мољаху га говорећи: „Отпусти је, јер виче за нама.”
24Али он одговори и рече: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.”
25Она пак дође и клањаше му се говорећи: „Господе, помози ми.”
26А он одговори и рече: „Није лепо узети дечји хлеб и бацити га псима.”
27Она рече: „Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.”
28Тада Исус одговори и рече јој: „О, жено, велика је твоја вера! Нека ти буде како желиш.” И би излечена њена кћи од онога часа.
29И отишавши Исус оданде, дође на Галилејско море, попе се на гору и сеђаше онде.
30И приступи му многи народ, који је са собом имао хроме, кљасте, слепе, неме и многе друге, и положише их крај његових ногу.
31И излечи их, тако да се народ задивио гледајући неме где говоре, кљасте здраве и хроме где иду и слепе где гледају, и прославише Бога Израиљевог.
32А Исус дозва своје ученике и рече: „Жао ми је народа, јер су већ три дана код мене и немају шта да једу, а нећу их отпустити гладне да не малаксају на путу.”
33Ученици му рекоше: „Откуда нама у пустињи толико хлеба да нахранимо толики народ?”
34И рече им Исус: „Колико хлебова имате?” Они рекоше: „Седам, и неколико рибица.”
35И заповеди народу да полеже по земљи,
36узе тих седам хлебова и рибе, захвали Богу, изломи и даваше ученицима, а ученици народу.
37И једоше сви, те се наситише и подигоше комада што претече седам пуних котарица.
38А оних што су јели беше око четири хиљаде људи, осим жена и деце.
39И отпусти народ, па уђе у чамац и дође у крајеве Магадана.