Luke 15
1 А сви цариници и грешници су се стално приближавали к њему да га слушају.
2 Фарисеји пак и књижевници гунђали су говорећи: „Овај прима грешнике и једе с њима.”
3 Тада им каза ову причу:
4 „Ко од вас, кад има сто оваца и изгуби једну од њих, неће оставити деведесет девет у пустињи – и не пође за изгубљеном док је не нађе?
5 И кад је нађе, ставља је на своја рамена радујући се,
6 па кад дође кући, сазива пријатеље и суседе и каже им: ‘Радујте се са мном јер сам нашао своју изгубљену овцу.’
7 Кажем вам: тако ће на небу бити већа радост због једног грешника који се каје неголи због деведесет девет праведника којима покајање није потребно.
8 Или, која жена, кад има десет драхми, па једну драхму изгуби, не пали светиљку и не чисти кућу, и не тражи је марљиво док је не нађе?
9 И кад је нађе, сазива пријатељице и суседе и каже: ‘Радујте се са мном јер сам нашла драхму коју сам изгубила.’
10 Тако се, кажем вам, радују Божји анђели због једног грешника који се каје.”
11 И рече: „Један човек је имао два сина.
12 И млађи од њих рече оцу: ‘Оче, дај ми део имања који ми припада.’ И он им подели имање.
13 А после неколико дана млађи син покупи све, оде у далеку земљу, те потроши немилице онде сав свој иметак живећи распусно.
14 А кад је потрошио све, наста велика глад у оној земљи и он поче да оскудева.
15 Тако оде и прибави се код једног грађанина оне земље, који га посла на своја поља да чува свиње.
16 И желео је да напуни свој стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао.
17 А кад је дошао к себи, рече: ‘Колико најамника код мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде пропадам од глади.
18 Устаћу и отићи ћу свом оцу и речи ћу му: Оче, згрешио сам небу и теби,
19 нисам више достојан да се зовем твој син; прими ме као једног од својих најамника.’
20 И уста, те дође свом оцу. А кад је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби га.
21 А син му рече: ‘Оче, згрешио сам небу и земљи, нисам више достојан да се зовем твој син.’
22 Отац пак рече својим слугама: ‘Изнесите брзо најлепшу хаљину и обуците га, и дајте прстен на његову руку и обућу на ноге,
23 доведите и угојено теле, закољите, да једемо и да се веселимо,
24 јер је овај мој син био мртав и оживео је, био је изгубљен, али је нађен.’ И почеше да се веселе.
25 А његов старији син је био у пољу. Кад је пак долазио и приближио се кући, чу свирку и играње,
26 те дозва једног од слугу и испитиваше шта је то.
27 А он му рече: ‘Дошао је твој брат и твој отац је заклао угојено тело зато што га је здравог дочекао.’
28 На то се он расрди и не хтеде ући. А његов отац изађе и мољаше га.
29 Али он одговори оцу: ‘Види, служим ти толико година и никад нисам преступио твоје заповести, па ми никад ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима.
30 А кад је дошао овај твој син, који је расуо твоје имање с блудницама, заклао си му угојено теле.’
31 Он му пак рече: ‘Дете, ти си увек са мном и све што је моје – твоје је;
32 али је требало да се веселимо и радујемо зато што је овај твој брат био мртав, и оживео је, и изгубљен је био, и нађен је.’”