1Кад је једном у суботу ушао у кућу неког фарисејског старешине да једе, они су мотрили на њега.
2И, гле, пред њим је био неки човек који је патио од водене болести.
3И Исус проговори и рече законицима и фарисејима: „Сме ли се суботом лечити или не?”
4А они су ћутали. И дохвати га, исцели и отпусти.
5А њима рече: „Који од вас неће свога сина или вола, кад му падне у бунар, одмах извадити у суботњи дан?”
6И нису могли да му одговоре на то.
7А гостима каза причу кад опази како су изабрали прочеља, и рече им:
8„Кад те неко позове на свадбу, немој да седнеш у прочеље да случајно не позове неког ко је угледнији од тебе,
9па да ти не каже кад дође онај који је позвао тебе и њега: ‘Дај место овоме!’ И онда ћеш постиђен заузети последње место.
10Него кад те позову, иди и седни на последње место, да ти каже кад дође онај који те је позвао: ‘Пријатељу, помакни се навише.’ Тада ће ти бити част пред свима који су с тобом за трпезом.
11Јер ће бити понижен сваки који уздиже самога себе, а ко самога себе унижава, биће узвишен.”
12А и ономе што га је позвао рече: „Кад приређујеш ручак или вечеру, немој да зовеш своје пријатеље, нити своју браћу, нити своје сроднике, нити богате суседе, да не би и они тебе позвали и узвратили ти.
13Него кад приређујеш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе
14и бићеш блажен што не могу да ти узврате; узвратиће ти се о васкрсењу праведних.”
15Кад је то чуо један од гостију, рече му: „Блажен је онај који ће јести хлеб у царству Божјем.”
16На то он рече: „Један човек је приредио велику вечеру и позвао многе,
17а кад је било време за вечеру, посла свога слугу да каже званицама: ‘Дођите, јер је већ све готово.’
18Тада почеше сви одреда да се изговарају. Први му рече: ‘Купио сам њиву и морам изаћи да је видим. Молим те, сматрај да сам се извинио.’
19И други рече: ‘Купио сам пет јармова волова, па идем да их огледам. Молим те, сматрај да сам се извинио.’
20И трећи рече: ‘Оженио сам се и зато не могу да дођем.’
21А слуга дође и јави то своме господару. Тада се домаћин расрди и рече своме слуги: ‘Изађи брзо на градске улице и сокаке, па доведи овамо сиромахе, кљасте, слепе и хроме.’
22И рече му слуга: ‘Господару, учињено је што си наредио, а места још има.’
23Тада господар рече слуги: ‘Изађи на друмове и до забрана, па их приволи да дођу – да ми се напуни кућа.’
24Кажем вам да неће окусити моје вечере ниједан од оних људи који су били позвани.”
25А кад је многи народ ишао с њим, обрати им се и рече:
26„Ако ко дође к мени, а није му мрзак његов отац, и мајка, и жена, и деца, и браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик.
27Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик.
28Јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, неће прво сести и прорачунати трошак – да ли има да доврши?
29Да не би, кад постави темељ, а не може да доврши, сви који гледају почели да му се ругају
30говорећи: ‘Овај човек је почео да зида, али није могао да доврши.’
31Или који цар, кад крене да зарати на другог цара, неће ли прво сести и посаветовати се да ли може са десет хиљада да изађе у сусрет ономе што иде на њега са двадесет хиљада?
32Ако не може, послаће посланике док је онај још далеко и молиће примирје.
33Тако, дакле, сваки од вас који се не одрекне свег свог имања не може бити мој ученик.
34Со је добра; али ако и со обљутави, чиме ће се поправити?
35Нити је за земљу, нити за ђубре; бацају је напоље. Ко има уши да чује – нека чује.”