Leviticus 7
1 Ово је пропис о жртви за преступ. Највећа је светиња!
2 На ком месту се коље жртва паљеница, нека се коље и жртва за преступ. Њеном крвљу нека се покропи жртвеник са свих страна.
3 Затим нека се принесе сав лој с ње: с репа, лој који прекрива изнутрицу,
4 лој са оба бубрега, са слабина и са опне на џигерици извадити с бубрезима.
5 Нека то свештеник спали на жртвенику као жртву паљеницу Господу. То је жртва за преступ.
6 Сваки мушкарац из свештеничке лозе сме да једе од тога. Нека је једу на светом месту, највећа је светиња.
7 Каква је жртва за грех, таква је и жртва за преступ. Исти је пропис за обе – припада свештенику који је вршио очишћење.
8 Исто тако нека и кожа од жртве припадне свештенику који је вршио очишћење.
9 Тако и сваки принос који се пече у пећи или припрема у котлићу или тави нека припадне свештенику који је приноси.
10 Међутим, сваки принос замешен са уљем или насуво нека припадне свим синовима Ароновим без разлике!
11 Ово је пропис за жртву захвалности која се приноси Господу.
12 Ако неко приноси из захвалности, онда треба уз жртву захвалности да принесе бесквасне погаче замешене са уљем и бесквасне лепиње уљем премазане и колаче замешене белим брашном и уљем.
13 Осим овога, нека принесе и колаче од квасног теста за жртву захвалности.
14 Уз сваки принос нека се донесе један колач захвалности Господу. То нека припадне свештенику који је кропио крвљу жртве захвалности.
15 Месо жртве захвалности нека се поједе оног дана кад се приноси. Од ње се не сме ништа оставити за сутра.
16 Ако се приноси жртва због завета или драговољно, нека се једе тог дана кад се приноси. Ако шта преостане, нека се једе сутрадан.
17 Ако шта од меса жртве остане трећи дан, нека се на ватри спали.
18 Ако би ко трећега дана јео меса од жртве захвалности, неће се примити ономе који ју је принео. Месо је нечисто и онај који га једе носио би грех.
19 Такво месо које је дотакло било шта нечисто не сме се јести, него нека се спали. Друго месо жртве може јести ко год је чист.
20 Ко једе од жртве захвалне Господу а није чист, нека се истреби из народа свога.
21 Ко год се дотакне нечега нечистог, било човека, животиње или створа, а једе месо жртве захвалности принесене Господу, тај нека се истреби из народа свога.’”
22 Још рече Господ Мојсију говорећи:
23 „Овако кажи синовима Израиљевим и реци: ‘Не једите лој од говеда, оваца или коза.
24 Лој са животиње која угине или је звер растргне може се за нешто употребити, али се не сме јести.
25 Ко би јео лој са животиње која се приноси Господу као жртва паљеница, тај нека се истреби из народа свога.
26 Ни крв не смете јести ни од птица ни од стоке у било ком боравишту.
27 Ко би јео некакву крв, нека се истреби из народа свога.’”
28 Још рече Господ Мојсију:
29 „Овако кажи синовима Израиљевим и реци: ‘Ко приноси жртву захвалности Господу, тај доноси принос за жртву захвалности.
30 Својим рукама нека принесе Господу жртву паљеницу. Нека принесе лој с грудима. Груди нека се примичу и одмичу као жртва примицана Господу.
31 Свештеник нека спали лој на жртвенику, а груди нека припадну Арону и синовима његовим.
32 Десну плећку од жртава захвалности дајте свештенику за жртву подизања.
33 Ономе од синова Аронових који принесе крв и лој жртве захвалности нека припадне десна плећка.
34 Јер ја узимам од синова Израиљевих груди примицања и одмицања и плећку подизања и дајем их свештенику Арону и синовима његовим као вечни закон синовима Израиљевим.
35 То је део Арону и синовима његовим од жртава паљених Господу од дана кад их доведе да би вршили службу свештеничку Господу.’”
36 То заповеди Господ да им дају синови Израиљеви од дана кад су помазани. То је вечни закон у све нараштаје.
37 То су прописи за жртву паљеницу, за принос, за грех, за преступ, жртву посвећења и захвалности
38 које је Господ заповедио Мојсију на Синајској гори кад је заповедио синовима Израиљевим да Господу приносе жртве у Синајској пустињи.