Leviticus 6
1 Још рече Господ Мојсију говорећи:
2 „Заповеди Арону и синовима његовим и реци им: ‘Ово је закон за жртву паљеницу: жртва паљеница нека стоји на огњу жртвеника сву ноћ до јутра. Исто и огањ на жртвенику нека гори стално.
3 Свештеник нека обуче своју ланену одежду и гаће ланене. Нека покупи пепео жртве паљенице коју је спалио огањ и нека га изручи код жртвеника.
4 Потом нека свуче своју одежду, обуче другу одећу и изнесе пепео изван логора, на чисто место.
5 Огањ на жртвенику нека гори стално, нека се не гаси. Свештеник нека свако јутро заложи дрва за огањ и стави жртву паљеницу. Нека пали лој од жртава паљеница.
6 На жртвенику нека стално гори огањ, нека се не гаси.
7 Ово је закон за принос: синови Аронови нека га принесу Господу пред жртвеником.
8 Онда нека један од њих узме пуну шаку белог брашна, уље од приноса и сав тамјан с приноса. Нека то спали на жртвенику као спомен, на угодни мирис Господу.
9 Што претекне, нека поједу Арон и синови његови. Нека се једе без квасца, на светом месту, у дворишту шатора састанка нека се поједе.
10 Не сме се пећи с квасцем. То сам им одредио као њихов део од мојих жртава паљеница. То је велика светиња, као и жртва за грех и као жртва за преступ.
11 Сваки мушкарац, потомак Аронов, сме да једе од жртава паљеница Господу. То је вечни закон за све нараштаје. Ко год их се дотакне, биће посвећен.’”
12 Још рече Господ Мојсију говорећи:
13 „Принос који Арон и синови његови дају Господу на дан свога помазања нека буде десетина ефе белог брашна за свакодневну жртву, пола ујутро, пола увече.
14 Нека се припреми у тави са уљем, пржено нека донесе и у комадима принесе на угодни мирис Господу.
15 И свештеник који међу синовима Ароновим буде помазан да га наследи нека чини тако. То је закон вечни да се принос сам спали.
16 Сваки свештенички принос нека се сав спали и нека се не једе.”
17 Још рече Господ Мојсију говорећи:
18 „Кажи Арону и синовима његовим: ‘Ово је заповест за жртву за грех. На месту где се коље жртва паљеница нека се коље и жртва за грех пред Господом. То је највећа светиња.
19 Свештеник који принесе жртву за грех нека је и једе. Нека се једе на месту светом, у дворишту шатора састанка.
20 Ко год се дотакне тог меса, биће посвећен и, ако неко попрска крвљу одећу, покапани део нека опере на месту светом.
21 Глинени суд у коме је кувано нека се разбије, а ако је кувано у бронзаном суду, нека се иструже и водом испере.
22 Сваки мушкарац из свештеничке лозе може то да једе. То је највећа светиња.
23 Међутим, ниједна жртва за грех од које се крв донесе у шатор састанка ради очишћења у светилишту нека се не једе, него нека се на ватри спали.