Judges 5
1 У тај дан запеваше Девора и Варак, син Авинејемов, говорећи:
2 „Вође се скупише у Израиљу, а народ пође драговољно, благосиљајте Господа!
3 Чујте, цареви, почујте, кнежеви! Ја ћу Господу, ја ћу певати Господу, Богу Израиљевом!
4 Господе! Кад си силазио са Сира, кад си ишао из поља едомског, земља се тресла, лило је са небеса, провалише се облаци од кише.
5 Брда су се тресла пред Господом, тај Синај пред Господом, Богом Израиљевим.
6 У дане Самегара, сина Анатова, у време Јаиљино пусти су лежали путеви. Они који су путовали ишли су стазама.
7 Пуста су била села израиљска док не устах ја, Девора, док не устах ја, мати Израиљева!
8 Он изабра туђе богове, зато дође рат на врата. Није се видео штит ни копље међу четрдесет хиљада у Израиљу.
9 Срце моје се привило вођама Израиљевим и народу који драговољно пође у бој. Благосиљајте Господа!
10 Ви који јашете на белим магарицама, ви који седите на јастуцима, ви који идете путевима певајте
11 као повици пастира на појилима. Славите доброчинства Господња, доброчинства којима влада у Израиљу. Народ Господњи силази на врата.
12 Устани, устани, Девора, устани, устани, запевај песму! Подигни се, Вараче, води у ропство поробљиваче своје, сине Авинејемов!
13 Тад сиђе на врата народ Господњи, сиђе јуначки.
14 Вође племена Јефремовог на Амаличане, за њима народ Венијаминов. Од Махира излазе поглавари и од Завулона заповедници.
15 Са Девором су били кнезови Исахарови. Исахар са Вараком пође у долину. На Рувимовим потоцима дуго су се договарали.
16 Зашто си седео међу стадима, да поред стада слушаш звук фруле? На Рувимовим потоцима дуго су се договарали.
17 Галад оста с оне стране Јордана, а Дан зашто борави на туђим лађама? Асир седи на обали мора, борави мирно у својим заливима.
18 Завулон је народ који пркоси смрти, а такође и Нефталим на висоравни.
19 Дођоше цареви да се боре, започеше бој цареви ханански у Танаху, на води мегидској. Ни трунку сребра не добише!
20 С небеса се ратовало! Звезде са својих стаза ратовале су против Сисаре!
21 Поток Кисон их однесе, поток прастари, поток Кисон. Ступај снажно, душо моја!
22 Топот коња одјекује, јуре јуришници силни.
23 ‘Прокуните Мироз!’, рекао би анђео Господњи, ‘прокуните становнике његове јер нису дошли Господу у помоћ, Господу у помоћ међу јунацима.’
24 Нека је благословена Јаиља над женама, жена Евера Кенејина. Нека је благословена над женама у шаторима.
25 Он затражи воде, она му даде млека, у господској чаши даде му павлаке.
26 Рука њена посегну за коцем, десница њена за чекићем ковачким. Удари Сисару, смрска му главу, прободе му и проби слепоочнице.
27 Пред ноге њене сави се и паде, лежи савијен пред ногама њеним. Где паде, онде и погибе.
28 Кроз прозор гледаше мајка Сисарина, кроз решетку јадикује: ‘Зашто му се кола његова не враћају? Зашто миле запреге његове?’
29 Најмудрија међу дворкињама њеним одговара јој, а и себи самој одговара:
30 ‘Нису ли плен освојили, па га деле? По једна девојка, по две девојке сваком! Одећа шарена Сисари, одећа шарена, везена са обе стране, два шала око мог врата!’
31 Тако нека изгину, Господе, сви непријатељи твоји. Они који те воле нека буду као сунце кад се рађа у сјају своме!” Отада је земља била мирна четрдесет година.