Judges 4
1 После смрти Аодове синови Израиљеви опет су чинили оно што је мрско Господу.
2 Господ их предаде у руке Јавину, цару хананском, који је владао у Асору. Војсковођа војске његове био је Сисара, који је живео у Аросету варварском.
3 Он је имао девет стотина кола гвоздених и веома је мучио синове Израиљеве двадесет година. Синови Израиљеви су вапили Господу.
4 У то време судила је Израиљу Девора, пророчица, жена Лафидотова.
5 Она је живела под палмом између Раме и Ветиља, у гори Јефремовој. Њој су долазили синови Израиљеви да им пресуђује.
6 Она посла да дозову Варака, сина Авинејемовог, из Кедеса Нефталимовог и рече му: „Ево шта ти заповеда, Господ, Бог Израиљев: ‘Иди и скупи народ на гору Тавор. Узми са собом десет хиљада људи између синова Нефталимових и синова Завулонових.
7 Ја ћу ти довести на поток Кисон Сисару, војводу Јавиновог, кола његова и војску и предаћу га у руке твоје.’”
8 Варак јој одговори: „Ако ти пођеш са мном, ићи ћу. Ако ти не пођеш са мном, нећу ићи.”
9 Она му рече: „Ја ћу ићи с тобом, али ти неће припасти слава на путу којим ћеш ићи. Господ ће предати Сисару у руке жени.” Тада Девора устаде и отиде с Вараком у Кедес.
10 Потом Варак позва људе Завулонове и Нефталимове у Кедес. Поведе са собом десет хиљада људи, а са њим је ишла и Девора.
11 Евер Кенејин се био одвојио од Кенеја, једног од синова Овава, таста Мојсијевог. Он је разапео свој шатор код храста занаинских, покрај Кедеса.
12 Сисари јавише да је Варак, син Авинејемов, изашао на гору Тавор.
13 Сисара скупи сва кола своја, девет стотина кола гвоздених, и сав народ који је био с њим од Аросета варварског до потока Кисона.
14 Тада Девора рече Вараку: „Устани, ово је дан у којем ти Господ предаје Сисару у руке твоје! Зар неће Господ ићи пред тобом?” Онда Варак сиђе са горе Тавор и десет хиљада људи за њим.
15 Господ унесе пометњу у сва Сисарина кола и сву војску његову пред Вараковим оштрим мачем. Сисара сиђе с кола својих и побеже пешице.
16 Варак је гонио кола и војску до Аросета варварског. Сва војска Сисарина паде од оштрог мача тако да не оста ниједан од њих.
17 Сисара побеже пешице до шатора Јаиље, жене Евера Кенејина, јер је владао мир између Јавина, цара асирског, и дома Евера Кенејина.
18 Јаиља изађе у сусрет Сисари и рече му: „Сврати, господару, сврати код мене, не бој се!” Он се склони код ње у шатор и она га прекри покривачем.
19 Он јој рече: „Дај ми мало воде да пијем, жедан сам.” Она отвори мешину с млеком, напоји га и покри.
20 Он јој рече: „Стани на улаз шатора. Ако неко наиђе и упита: ‘Има ли ту кога?’, ти одговори: ‘Нема.’”
21 Потом Јаиља, жена Еверова, узе колац од шатора, узе чекић у руку, приступи њему полако и сатера му колац кроз слепоочнице тако да се забоде у земљу. Он у чврстом сну тако погибе.
22 И гле, дође Варак, који је гонио Сисару. Јаиља му изађе у сусрет и рече му: „Дођи да ти покажем човека кога тражиш.” Он уђе к њој и, гле, Сисара је лежао мртав са коцем међу слепоочницама.
23 Тако Бог понизи тог дана Јавина, цара хананског, пред синовима Израиљевим.
24 Рука синова Израиљевих притисла је Јавина, цара хананског, док не уништи Јавина, цара хананског.