John 3
1 А беше међу фарисејима човек по имену Никодим, старешина јудејски;
2 овај дође Исусу ноћу и рече му: „Рави, знамо да си ти као учитељ дошао од Бога; јер нико не може да чини ова чуда која ти чиниш ако Бог није с њим.”
3 Одговори Исус и рече му: „Заиста, заиста, кажем ти: ако се ко не роди одозго, не може видети царства Божја.”
4 Рече му Никодим: „Како може човек да се роди кад је стар? Зар може по други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди?”
5 Одговори Исус: „Заиста, заиста, кажем ти: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје.
6 Што је рођено од тела – тело је, а што је рођено од Духа – дух је.
7 Немој да се чудиш што ти рекох: треба да се родите одозго.
8 Ветар дува где хоће и фијук његов чујеш, али не зна одакле долази и куда иде. Тако је са сваким који је рођен од Духа.”
9 Одговори Никодим и рече му: „Како може то бити?”
10 Исус одговори и рече му: „Ти си израиљски учитељ и не знаш то?
11 Заиста, заиста, кажем ти да говоримо оно што знамо и сведочимо што смо видели, ипак, не примате наше сведочанство.
12 Не верујете кад сам вам говорио о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам кажем о небеским?
13 И нико се није попео на небо сем онога што је сишао с неба, Син човечји.
14 И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син човечји,
15 да сваки ко верује има у њему живот вечни.
16 Јер Бог је тако заволео свет да је свог Јединородног Сина дао да сваки ко верује у њега не пропадне, него да има вечни живот.
17 Бог, наиме, није послао Сина у свет да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством.
18 Ко верује у њега – томе се не суди; а ко не верује – већ је осуђен што није веровао у име Јединороднога Сина Божјег.
19 А ово је суд: Светлост је дошла на свет, а људи заволеше таму више него светлост, јер дела њихова беху зла.
20 Сваки, наиме, који рђаво ради, мрзи светлост и не иде на светлост да се не обелодане његова дела;
21 а ко чини истину, иде на светлост да се покажу његова дела – да су у Богу учињена.”
22 После тога дође Исус са својим ученицима у Јудеју, онде је боравио с њима и крштавао.
23 А и Јован је крштавао у Енону крај Салима, јер је тамо било много воде – и људи су долазили и крштавали се;
24 Јован још не беше бачен у тамницу.
25 Тада наста распра између Јованових ученика и једног Јудејцна о очишћењу.
26 И дођоше Јовану и рекоше му: „Рави, онај што беше с тобом с оне стране Јордана, за кога си ти сведочио, види, он крштава и сви иду к њему.”
27 Одговори Јован и рече: „Не може човек ништа узети ако му није дано с неба.
28 Ви сте ми сами сведоци да сам рекао: ‘Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.’
29 Ко има младу, младожења је; а младожењин пријатељ који стоји и слуша га, веома се радује што чује младожењин глас. Ова моја радост се, дакле, испунила.
30 Он треба да расте, а ја да се умањујем.”
31 Који долази одозго над свима је, који је са земље земаљски је и говори земаљски. Који долази с неба над свима је;
32 сведочи оно што је видео и чуо, и нико не прима његова сведочанства.
33 Ко је примио његово сведочанство, потврдио је да је Бог истинит.
34 Јер онај кога је Бог послао говори Божје речи; Бог, заиста, не даје Духа на меру.
35 Отац љуби Сина и све је дао њему у руку.
36 Ко верује у Сина, има вечни живот; а ко је непослушан Сину, неће видети живота, него гнев Божји остаје на њему.